fbpx
Brzi antigenski test 1.500 din za 15 min

Dijabetes

Šta je dijabetes i šta je važno da znate o njemu?

Dijabates ili šećerna bolest predstavlja hronično i neizlečivo endokrinološko oboljenje, odnosno bolest iz grupe poremećaja metabolizma koje se manifestuje kroz hiperglikemiju, tj. trajno povišeni nivo glukoze u krvi. Spada među najčešća endokrinološka oboljenja, a statistike pokazuju da ovo oboljenje karakterše tendencija stalnog porasta. 

Često se može čuti da se dijabetes smatra bolešću modernog doba, kao posledica modernog životnog stila koji, u određenom smislu i stepenu, odlikuju nezdrave životne navike koje se najviše tiču ishrane i aktivnosti, zbog čega je sve veći broj gojaznih osoba sa raznovrnsim zdravstvenim problemima, među kojima je i dijabetes. Ipak, pored ovih faktora, kada je reč o dijabetesu, u velikoj meri je prisutan i nasledni faktor. 

Iako se dijabetes ne može izlečiti, njegovo pravovremeno otkrivanje i odgovarajuća terapija omogućavaju osobama koje su obolele od dijabetesa da ga drže pod kontrolom i da žive sa njim.

dijabetes

Do dijabetesa dolazi kada pankreas, koji je zadužen za lučenje insulina, više ne produkuje dovoljno insulina ili telo ne može da iskoristi postojeći insulin. Kada nema dovoljno insulina ili se njegova funkcija iz nekog razloga ne može ispuniti, šećer unet kroz hranu se ne može rasporediti iz krvotoka u ćelije, zbog čega dolazi do prekomernog nivoa šećera u krvi, stanja koje se naziva hiperglikemija, a ćelije ostaju bez jednog od najvažnijih izvora energije – glukoze. 

Insulin je osnovni hormon kojem je glavna funkcija da reguliše raspodelu glukoze iz krvi u ćelije. Poremećena funkcija insulina koja se medicinski ne tretira adekvatno i blagovremeno može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema i poremećaja vitalnih organa i organskih sistema, odnosno oštećenja srca, krvnih sudova, bubrega, nerava ili vida. 

Vrste dijabetesa – Tip 1 i Tip 2

Dve vrste dijabetesa koje postoje su dijabetes Tip 1 i dijabetes Tip 2. Oba oboljenja su hronična i zahtevaju odgovarajući tretman terapijom predviđenom za regulaciju funkcije insulina. U nastavku teksta saznajte više o ove dve vrste dijabetesa, kao i koja je razlika između dijabetesa Tip 1 i dijabetesa Tip 2. 

Dijabetes Tip 1

Iako su u osnovi isti, odnosno i jedan i drugi tip dijabetesa predstavljaju poremećenu funkciju insulina i abnormalan nivo šećera u krvi, ipak se u pojedinostima razlikuju. Dijabetes Tip 1 je nešto ređi oblik dijabetesa, i u najvećem broju slučajeva se javlja kod mlađih osoba, odnosno dece. Smatra se da nastaje kao posledica napada autoimunog procesa na beta ćelije pankreasa, kojem je, kao što je pomenuto, osnovna funkcija da produkuje insulin. Osobe koje boluju od dijabetesa Tipa 1 ne proizvode dovoljno insulina, i kao posledica toga se javlja porast glukoze u krvi. 

Dijabetes Tipa 2

Dijabetes Tipa 2 je najčešći oblik dijabetesa koji pogađa veliki broj osoba. Ova vrsta dijabetesa se nekad nazivala i dijabetes kod odraslih ljudi, zato što uglavnom pogađa stariju populaciju, odnosno nastaje u kasnijim godinama života. Dijabetes tipa 2 se karakteriše kao stanje organizma u kojem pankreas ne luči dovoljnu količinu insulina, usled čega ćelije ne dobijaju količinu glukoze koja im je potrebna za pravilno funkcionisanje i proizvodnju energije. Ova vrsta dijabetesa se najčešće dijagnostikuje kod gojaznih osoba, zbog čega se osobe koje imaju prekomernu težinu smatraju osetljivom grupom za nastanak dijabetesa Tipa 2.  

Simptomi dijabetesa – kada nam organizam govori da nešto nije u redu

Simptomi dijabetesa su prilično specifični i istovetni i za dijabetes Tip 1 i za dijabetes Tip 2. Ukoliko osoba primeti da se neki od simptoma kontinuirano javljaju, potrebno je da preduzme prvi korak u dijagnostikovanju, a to su laboratorijske analize krvi posebno predviđene za dijagnostikovanje dijabetesa. 

Simptomi da je prisutan prekomeran nivo šećera u krvi se mogu manifestovati na sledeći način:

  • Pojačana žeđ
  • Učestalo mokrenje
  • Iznenadni gubitak kilograma, bez napora, čak i pored pojačanog apetita i unosa hrane
  • Osećaj zamagljenosti vida
  • Pojačan apetit, gotovo žudnja za hranom
  • Pojačano znojenje
  • Osećaj malaksalosti 

Pored ovih simptoma, usled dijabetesa se mogu javiti i određene promene na koži, kao što je potamnelost kože, ili neka vrsta rana na koži koja nije izazvana nekim spoljnim faktorom, kao i svrab kože. Najizraženiji simptomi mogućeg prisustva dijabetesa su pojačana, nekontrolisana žeđ i žudnja za hranom, uz sve ostale, prateće simptome, zbog čega bi trebalo pristupiti analizama čim osoba oseti neke od navedenih tegoba.

dijabetes

Šta je gestacijski dijabetes?

Gestacijski dijabetes ili trudnički dijabetes je povećan nivo šećera u krvi koji nastaje u trudnoći, izazvan hormonskim disbalansom usled hormonskih promena koje se dešavaju u trudnoći. Gestacijskim dijabetesom se smatra stanje u kome žena dođe usled trudnoće, a da prethodno nije imala zdravstvenih problema tog tipa. Ukoliko žena ostane trudna, a da je prethodno bolovala od dijabetesa, to se ne smatra gestacijskim dijabetesom, jer nije izazvan trudnoćom, već poremećajem metabolizma insulina nevezano za hormoske promene usled trudnoće. Manifestuje se kao regularan dijabetes – kroz smanjenu toleranciju na glukozu. Do gestacijskog dijabetesa dolazi usled lučenja hormona posteljice i progesterona koji ometaju lučenje potrebne količine insulina. Pozitivna vest je da se gestacijski dijabetes povlači nakon trudnoće, obično oko 6 nedelja nakon porođaja, jer se hormoni vraćaju u normalu, a time i pravilno lučenje insulina. 

Simptomi gestacijskog dijabetesa se uočavaju najčešće oko 24 – 28 nedelje trudnoće, i ti simptomi su identični kao kod regularnog dijabetesa: pojačana žeđ i apetit, učestalo mokrenje, malaksalost i umor, a ponekad se kao posledica gestacijskog dijabetesa javljaju i vaginalne infekcije u trudnoći. 

Budući da se trudnice redovno kontrolišu zbog same trudnoće, analize krvi i urina mogu pokazati da je prisutan viši nivo šećera nego što je normalno, odnosno, njima se može utvrditi visok nivo jutarnje glukoze. Ukoliko je to slučaj, potrebno je da se trudnica hitno konsultuje sa svojim lekarom kako bi je uputio na OGTT analizu koja otkriva nivo, odnosno test opterećenja glukozom, koji će pokazati nivo šećera u krvi.

Lečenje dijabetesa

Budući da je dijabetes hronična, progresivna i neizlečiva bolest, lečenje se odnosi na terapiju koju osoba koja boluje od dijabetesa uzima radi držanja ove bolesti pod kontrolom, smanjenje rizika od nastanka drugih zdravstvenih komplikacija i ublažavanja njenih simptoma, kako bi mogla da nastavi sa normalnim životom i funkcioniše najbolje moguće sa ovom bolešću. Postoji određena razlika u lečenju dijabetesa Tip 1 dijabetesa Tip 2. Kada je reč o dijabetesu tip 1, osobama obolelim od ovog tipa je potrebna zamena za insulin koju doživotno uzimaju, kako ne bi došli u opasno stanje dijabetička ketoacidoza. Što se tiče dijabetesa Tip 2, nivo šećera u krvi se reguliše posebnim lekovima, a neke osobe koriste i kombinovanu terapiju – lekove za kontrolu šećera u krvi i insulin.

Ishrana osoba obolelih od dijabetesa

Zdrav način života i izbalansirana ishrana sa izbegavanjem određene hrane čine život sa ovom bolešću mnogo lakšim. Cilj pravilne ishrane kod dijabetičara je normalizovanje glikemije, lipida i krvnog pritiska. Pravilna ishrana pomaže terapiji za dijabetes, kao i optimalan nivo fizičke aktivnosti, zbog čega je veoma važno da osobe obolele od dijabetesa vode računa o ishrani i vode se pravilima u ishrani koju im je preporučio lekar.

Kontakt