fbpx

Kortizol

Šta je kortizol i koja je njegova uloga u telu?

Kortizol je steroidni hormon u klasi glukokortikoidnih hormona. Nastaje u kori nadbubrežne žlezde i ima veoma važnu ulogu u organizmu. Često se naziva i kao hormon stresa”, budući da učestvuje u odgovoru organizma na stres. Kortizol učestvuje u regulisanju metabolizma ugljenih hidrata, masti i proteina i deluje na brojne sisteme organa u telu. Pravi balans kortizola je od suštinskog značaja za ljudsko zdravlje i ako organizam proizvodi previše ili premalo kortizola može doći i do problema sa zdravljem.

Proizvodnju kortizola u nadbubrežnim žlezdama reguliše hipofiza. Hipofiza je žlezda koja se ponekad naziva „glavnom žlezdom“ zbog brojnih efekata na telo. Kada se suočavamo sa stresnim događajem, naša hipofiza reaguje. Ona šalje signal nadbubrežnim žlezdama da proizvode odgovarajuću količinu kortizola. Najvažniji fiziološki efekat kortizola je povećanje nivoa glukoze u krvi, odnosno povećanje glukoneogeneze, katabolična aktivnost. 

kortizol

Kortizol cena

Analiza / Usluga
Vađenje krvi 70 din
Cortizol 990 din
Cortizol 2 990 din
Cortizol 3 990 din
Cortizol 4 990 din
Cortizol 5 990 din
Cortizol 6 990 din
Cortizol J 990 din
Cortizol V 990 din

Analiza kortizola – kada je potrebno testiranje?

Kortizol je jedan od nekoliko glukokortikoidnih hormona, koji su hormoni koji pomažu telu da kontroliše nivo šećera u krvi, reguliše imuni sistem i pomaže telu da reaguje na stres. Može se meriti u krvi, urinu ili pljuvački osobe. Testiranjem se meri količina kortizola u ovim telesnim tečnostima i koristi se za dijagnozu i praćenje zdravstvenih stanja koja utiču na nadbubrežne žlezde. Normalno je da se nivoi kortizola menjaju tokom dana i kao reakcija na različite stresore.

Testiranje kortizola pomaže da se utvrdi da li nadbubrežne žlezde proizvode odgovarajuću količinu kortizola. Merenja kortizola se mogu koristiti za dijagnozu ili praćenje određenih zdravstvenih stanja, odnosno testiranje kortizola može pomoći u dijagnosticiranju ili isključivanju stanja koja uzrokuju abnormalne nivoe kortizola.

Priprema za test

Pošto nivoi kortizola mogu da variraju tokom dana, važno je da obavestite svog lekara ako imate atipičan raspored spavanja. Ako ste pod određenom terapijom, lekar će možda sugerisati da privremeno prestanete da uzimate određene lekove koji mogu da ometaju dobijanje tačnih rezultata testa. Od vas takođe može biti zatraženo da se uzdržite od intenzivnog vežbanja tokom dana koji prethodi testu.

Uzorak za testiranje se obično uzima iz vene na ruci. Za testiranje putem pljuvačke, potrebno je pre testiranja isprati usta. Takođe, medicinsko osoblje koje uzima uzorak može zamoliti pacijenta da pre davanja uzorka žvaće žvakaću gumu, kako se stimulisala proizvodnja pljuvačke.

Testiranje kortizola u urinu obično zahteva 24-časovni uzorak urina.

Vrednosti kortizola

Normalne vrednosti kortizola za uzorak uzet do 8 sati ujutru se kreću u opsegu od 6 do 23 mikrograma po decilitru (mcg / dL). Smatra se normalnom pojavom da vrednosti ovog hormona ujutru budu povišene, odnosno da su ujutru najveće količine kortizola, a da su najmanje uveče, oko ponoći. 

hormon stresa

Povišen koritzol

Povišen nivo kortizola je stanje u kom telo proizvodi previše kortizola nego što je neophodno. Povišen kortizol se naziva još i Kušingov sindrom. Postoje određeni faktori koji mogu uticati na povišene vrednosti kortizola, a to su:

  1. Stres – stres stimuliše nadbubrežne žlezde da oslobađaju hormone, uključujući adrenalin i kortizol. Hroničan stres može dovesti do povećanog kortizola u organizmu, kao i do niza drugih zdravstvenih problema, kao što su srčane bolesti, gojaznost, anksioznost, depresija, i mnoge druge.
  2. Problemi sa hipofizom – hipofiza kontroliše lučenje različitih hormona. Problemi sa hipofizom mogu dovesti do toga da ona proizvodi nedovoljnu ili prekomernu proizvodnju hormona, uključujući adrenokortikotropni hormon. Ovo je hormon koji pokreće nadbubrežne žlezde da oslobađaju kortizol.
  3. Neželjeni efekti lekova – određeni lekovi mogu izazvati povećanje nivoa kortizola. Kortikosteroidni lekovi koji se koriste za lečenje astme, artritisa, određenih karcinoma i drugih stanja takođe mogu izazvati visoke nivoe kortizola kada se uzimaju u visokim dozama ili tokom dužeg vremenskog perioda.
  4. Estrogen – estrogen može uticati na povećanje nivoa kortizola u krvi. Ovo može biti uzrokovano terapijom estrogenom i trudnoćom. Visoka koncentracija estrogena u cirkulaciji je najčešći uzrok visokog nivoa kortizola kod žena.

Simptomi povišenog nivoa kortizola mogu biti sledeći:

  • visok krvni pritisak
  • dobijanje na težini / gojaznost
  • visok nivo holesterola
  • kardiovaskularne bolesti
  • oslabljen imuni sistem
  • anksioznost i depresija
  • problemi sa koncentracijom i učenjem

Kako smanjiti kortizol?

Kortizol je važan hormon u telu, te je od velike važnosti držati ovaj hormon pod kontrolom, odnosno na stabilnom nivou. Budući da je pojačan stres najčešći razlog povišenog kortizola, možete ga regulisati promenom načina života i mehanizama suočavanja sa stresom. Neki od načina kako možete smanjiti nivo kortizola:

  1. Redovno vežbanje – umerena i redovna fizička pomaže našem telu da se oslobodi stresa, te se na taj način reguliše i nivo kortizola.
  2. Zdrava ishrana – izbalansirana, nutritivno bogata i zdrava ishrana nam pomaže u održavanju hormosnkog balansa. Kroz pravilan izbor namirnica, i izbegavanje nezdrave ishrane i alkohola, pomažemo telu da održi hormone u balansu. Ishrana bogata vlaknima i proteinima pomaže u regulaciji hormona stresa.
  3. Redovan san – poznato je koliko je redovan san važan za zdravlje organizma. Neredovan san umnogome loše utiče na telo, izazivajući negativne reakcije organizma koje se najčešće manifestuju kroz hormonski disbalans.

Nizak kortizol

Kao što nije pogodan visok nivo kortizola, tako ni njegova suprotnost, ekstremno nizak kortizol, takođe nije pogodan i može ukazivati na neke prisustvo nekih komplikacija u organizmu. Nepravilan rad nadbubrežnih žlezda ili hipofize mogu dovesti do pada nivoa kortizola. Osobe sa niskim nivoom kortizola mogu da pate od brojnih simptoma koji mogu predstavljati opasnost ukoliko se ne leče. Sintetički steroidni hormoni mogu da nadopune nizak nivo kortizola.

Kontakt