EKG

Šta je EKG (elektrokardiogram)?

EKG (elektrokardiogram) predstavlja grafički zapis koji beleži električne aktivnosti srčanih radnji. To je jedna neinvazivna, brza i sasvim bezbedna metoda, kojom se registruju srčani impulsi, pomoću aparata koji se zove elektrokardiograf. 

EKG se koristi rutinski na sistematskim pregledima interniste ili specijalističkim kardiološkim pregledima, u cilju otkrivanja poremećaja srčanog ritma, postavljanja dijagnoze srčanog udara ili otkrivanja prethodnih problema sa radom srca, kao i za pripremu pacijenata za neku hiruršku intervenciju pod anestezijom. 

Preporuka je da se EKG rutinski obavlja kod svih osoba koje se bave stresnim zanimanjima, kod osoba nakon 40. godine života, kao i kod ljudi kod kojih je već utvrđeno neko srčano oboljenje. 

Zašto izabrati Millenium Medic za EKG srca?

Dobro zdravlje srca i krvnih sudova zahteva i adekvatnu negu. 

Zato je važno birati i odgovarajuće saveznike koji će voditi računa o vašem zdravlju i pomoći vam da unapredite kvalitet svog života. 

Opremljenost najsavremenijom dijagnostičkom opremom, kao i rad sa profesionalnim i ljubaznim lekarima i zdravstvenim osobljem, Millenium Medic polikliniku i laboratoriju godinama unazad svrstava u omiljeni izbor hiljade zadovoljnih korisnika. 

Uverite se u naš kvalitet i brigu prema vašem zdravlju i zakažite još danas kardiološki pregled ili internistički pregled u našoj Millenium Medic poliklinici ili neke od usluga koje pružamo: EKG srca, ehokardiografiju (ultrazvuk srca i karotida), kolor dopler srca i krvnih sudova, kao i kompletne biohemijske, hematološke i imunološke analize. 

Kako se radi EKG?

EKG snimak predstavlja precizan, brz i relevantan izvor informacija, koji lekarima daje uvid u kardiovaskularno stanje pacijenta. Sprovodi se jednostavno pomoću aparata elektrokardiografa, u kojem je između polova elektromagneta postavljena zategnuta žica na čijim krajevima se nalaze pozitivna i negativna elektroda koje se postavljaju na površinu tela, a preko kojih se registruje električna aktivnost srca u vidu talasa na EKG monitoru ili papiru. Za snimanje se koristi i elektroprovodljivi gel, kao i papirni ubrusi za brisanje.

Postupak EKG-a

Na početku EKG snimanja, lekar ili tehničar će osigurati vašu privatnost i zamoliti vas da legnete leđima na krevet za pegled ili da sednete u tzv. Fovlerov položaj. Objasniće razloge i postupak snimanja i uputiti vas da raskomotite grudni koš, kao i donje delove ekstremiteta od odeće i nakita. Veoma je važno da budete opušteni, jer svaka napetost može uticati na rezultate EKG-a. 

Zatim sledi priprema područja kože na koju se postavljaju elektrode, najčešće alkoholnim maramicama kako bi se uklonio višak nečistoća i masnoća. Ukoliko imate dlake na određenim delovima tela koji se tretiraju, tehničar će obrijati pomenutu regiju kako bi elektrode bolje prijanjale. Pre postavljanja elektroda na kožu se nanosi gel na tačno određenim mestima gde će one biti plasirane. 

Dalje sledi aktiviranje EKG aparata, propuštanje struje kroz postavljanje elektrode i započinje se snimanje električne aktivnosti srca. Tokom snimanja, potrebno je da pacijent miruje, ne priča i ne pomera se kako bi se izbegle tehničke greške na EKG tragu. 

EKG elektrode i postavljanje 

Da bi EKG snimak bio uspešan, elektrode se moraju postaviti po tačno definisanom rasporedu i na određenim pozicijama po telu. EKG snima 12 odvoda, koji predstavljaju razliku električnih potencijala između elektroda postavljenih na površini tela. Oni se mogu podeliti na:

• standardne odvode DI, DII, DIII
• unipolarne odvode aVR, aVL, aVF
• prekordijalne odvode V1 – V6

Precizan položaj elektroda je ključan za dobijanje tačnih rezultata EKG-a:

• Na ekstremitetima, crvena elektroda se postavlja na zglob desne šake, žuta na zglob leve šake, zelena na levi gležanj noge i crna (uzemljenje) na desni gležanj noge. 
• Na grudnom košu se horizontalno postavljaju šest prekordijalnih elektroda V1 – V6.

Kod pacijenata koji imaju proteze na donjim ekstremitetima, obe elektrode se stavljaju na zdravu nogu. Ukoliko pacijent nema jedan od gornjih ekstremiteta, elektroda se postavlja na ostatak ekstremiteta. Kod pacijenata na hemodijalizi, elektrode se postavljaju tako što ih pacijenti drže u šaci. 

Šta pokazuje EKG srca?

EKG srca predstavlja test koji meri električne impulse srca i prikazuje ih kao grafikon ili zapis na papiru ili monitoru. On prikazuje izvor odakle započinje svaki otkucaj srca, njegovu frekvenciju i ritam srca. 

Snimak EKG-a sastoji se od serije talasa koji su obeleženi slovima P, Q, R, S, T. Prvi talas P beleži reakciju pretkomora na početku impulsa. Talas Q predstavlja početnu fazu depolarizacije interventrikularnog septuma, što je prva faza aktivacije ventrikula (glavnih pumpnih komora srca). Talasi R i S beleže reakciju komora na impuls. Talas T predstavlja reakciju komora na kraju kontrakcije. 

Rastojanja između pomenutih talasa čine intervali. Na osnovu promena u obliku talasa i dužini intervala između njih mogu se otkriti određene informacije o ritmu i brzini otkucaja srca  (nepravilnosti u sprovođenju srčanih impulsa, promene u veličini srčanih šupljina, dimenzije srčanog mišića, funkcionisanje srčanih zalistaka, promene na srčanoj kesi, protok krvi kroz krvne sudove srca itd.).

Kako se tumači EKG srca?

Tumačenje EKG srca predstavlja složen proces koji zahteva poznavanje osnovnih principa elektrokardiografije i kliničke prakse, pa se rezultati uvek trebaju uzimati u obzir zajedno sa kliničkom slikom i istorijom pacijenta. Prilikom tumačenja EKG-a uzima se u obzir nekoliko faktora:

• Procena srčanog ritma – EKG može pokazati da li je srčani ritam regularan ili nepravilan (pojava aritmija). 
• Otkucaji srca – EKG može pomoći pri otkrivanju neobično brzih otkucaja srca (tahikardije) ili neobično sporih otkucaja (bradikardije).
• Stanje srčanog mišića – pomoću EKG-a može se videti da li je srčani mišić oštećen i stepen tog oštećenja, odnosno EKG pokazuje dokaze o prethodnom srčanom udaru ili infarktu. 
• Snabdevanje srca krvlju i kiseonikom – na EKG-u se može registrovati i smanjen dotok krvi u srčani mišić (angina pektoris).
• Strukturalne abnormalnosti –  proširenje srčanih komora ili zidova srca, postojanje srčanih mana itd.

Šta znači normalan EKG nalaz?

Normalan EKG znači da su električne aktivnosti srca zabeležene tokom elektrokardiograma unutar očekivanih granica. EKG zdrave osobe sastoji se od P talasa, QRS kompleksa i T talasa. Normalan P talas traje do 0,12 sekundi i visine je do 1,5 mm. QRS kompleks takođe traje do 0,12 sekundi.

Dobar EKG nalaz podrazumeva normalni sinusni ritam ( srce koje otkucava u ritmu, a to znači da električni impuls počinje u sinusnom čvoru i širi se kroz srčane komore na uobičajen način), normalni srčani ritam (normalan broj otkucaja srca koji iznosi između 60 i 80 otkucaja u minuti tokom mirovanja), pravilan oblik, trajanje i visinu EKG talasa, konstantan razmak između istih talasa, odsustvo patoloških promena (ishemija, infarkt miokarda, aritmije itd.).

Ipak, važno je napomenuti da normalan EKG nalaz ne isključuje druge zdravstvene probleme, poput suženja krvnih sudova, miokarditisa, bolesti srčanih zalistaka, pa je uz EKG važno odraditi i dodatnu dijagnostiku, kao što je test opterećenja, naročito kod bolesnika koji se žale na bol u grudima. 

Kako izgleda loš EKG i šta to znači?

Loš EKG nalaz podrazumeva postojanje srčanih problema ili patoloških stanja koji se manifestuju na elektrokardiogramu. On može uključivati:

• Poremećaj srčanog ritma – nepravilni i brzi otkucaji srca koji potiču od atrijalne fibrilacije, ventrikularne fibrilacije ili druge vrste aritmija. Ovaj poremećaj može dovesti do loše cirkulacije krvi i povećanog rizika od nastanka moždanog ili srčanog udara.
• Pojavu ishemije ili infarkt miokarda – loš EKG može pokazivati promene u ST segmentu koje mogu ukazivati na nedostatak kiseonika (ishemiju) ili srčani udar. One se manifestuju kao nagli skok ili depresija ST segmenta u određenim regionima srca. 
• Hipertrofiju srca – kada EKG pokaže povećane amplitude QRS kompleksa, to može ukazivati na povećanje srčanih komora (hipertrofiju), što može biti posledica dugotrajnog opterećenja srca. 
• Poremećaj elektrolita – ukoliko osoba ima hiperkalemiju (povišeni nivo kalijuma) ili hipokalemiju (sniženi nivo kalijuma), ove abnormalnosti mogu izazvati promene u srčanom radu, što će EKG zabeležiti kao promenu u obliku i trajanju QRS kompleksa.

Da li je potrebna posebna priprema za EKG?

Posebni uslovi i pripreme za EKG srca nisu potrebne. Ipak, postoje izvesne preporuke kojih bi se trebalo pridržavati radi preciznosti rezultata i lakšeg sprovođenja EKG testa:

• Nosite odeću koju ćete lako skinuti i obući pre i nakon EKG snimanja
• Izbegavajte nanošenje krema, losiona ili ulja na kožu pre EKG-a, jer to može otežati dobro prijanjanje elektroda i uticati na kvalitet signala
• Ukoliko imate bilo kakve zdravstvene probleme ili uzimate lekove, važno je da pre EKG o tome obavestite medicinsko osoblje
• Pre EKG snimanja nemojte obavljati teške poslove ili se baviti nekom fizičkom aktivnošću
• Izbegavajte konzumiranje kofeina i drugih stimulansa koji mogu uticati na srčanu frekvenciju
• Skinite sav metalni nakit sa tela.

Nakon pregleda možete se vratiti svojim uobičajenim aktivnostima. 

Koliko traje EKG pregled?

Sam postupak EKG snimanja traje vrlo kratko, između 5 i 10 minuta. Međutim, ukupno vreme koje pacijent provodi na EKG pregledu može biti nešto duže (oko 20 minuta) zbog potrebnog vremena za pripremu pacijenta, postavljanja elektroda, razgovora sa lekarom pre i posle pregleda itd. Rezultati EKG-a se dobijaju odmah nakon završenog testiranja.

Koje probleme može otkriti EKG?

EKG može otkriti određene kardiovaskularne probleme i stanja, kao što su aritmije, ishemijska bolest srca, infarkt miokarda, poremećaji u srčanoj provodljivosti električnih impulsa, hipertrofija srca i drugi problemi srca. Zato je EKG važna osnova i polazna tačka u dijagnostifikovanju i praćenju srčanih bolesti, kao i proceni efikasnosti lečenja. 

Koja je cena EKG-a u Millenium Medic-u?

Aktuelne cene EKG-a možete pronaći u cenovniku na sajtu koji se redovno ažurira. 

Zakažite EKG pregled u Millenium Medic poliklinici i laboratoriji

Kardiovaskularne bolesti predstavljaju problem savremenog društva. Zato su redovni godišnji EKG pregledi srca od izuzetnog značaja za svaku osobu, a naročito za one koji osećaju izvesne simptome (bol u grudima, ubrzan puls, lupanje i preskakanje srca, vrtoglavica i brzo zamaranje, kratak dah, slabost i umor itd.).   

Ukoliko osetite neke od ovih simptoma, veoma je važno na vreme reagovati i što pre potražiti stručnu pomoć. Za sebe birajte samo najbolje – zakažite EKG pregled u Millenium Medic poliklinici i laboratoriji i vaše zdravlje će biti u sigurnim rukama.