Hormoni štitne žlezde

Koji su  hormoni štitne žlezde?

Često dolaze pacijenti sa pitanjem: Koje hormone luči štitna žlezda? Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan i vezan je sa odgovorom na pitanje: Kako je regulisana sekrecija hormona štitne žlezde?

Osnovna funkcija štitne (tiroidne) žlezde je sinteza i sekrecija tiroidnih hormona. Osnovna uloga hormona štitne žlezde je regulacija metabolizma, tako što ga ubrzava ili usporava. Ni uvećan, ni umanjen rad štitne žlezde nije dobar za organizam. Tiroidna žlezda je sastavljena od dve vrste ćelija: folikularnih i parafolikularnih ćelija.

Dominantne su folikularne ćelije i one sekretuju hormone koji sadrže jod, a to su hormoni trijodtironin – T3 i tiroksin – T4. Jasno je da ćelije štitne žlezde imaju sposobnost da iz krvi preuzmu velike zalihe joda.

Za razliku od folikularnih, parafolikularne ćelije proizvode kalcitonin, hormon koji reguliše koncentraciju kalcijuma u organizmu.

Sintezu hormona iz štitne žlezde kontrolišu hipotalamus i hipofiza. Iz hipotalamusa, jednog dela međumozga, koji je nervnim i krvnim putem povezan sa hipofizom, oslobađa se hormon TRH (tireooslobađajući hormon). Tireotropin deluje na hipofizu i oslobađa TSH (tireostimulišući hormon).

Dalje TSH po principu negativne povratne sprege deluje na štitnu žlezdu i kontroliše sintezu i sekreciju hormona T3 i T4. Od ukupne količine tiroidnih hormona stvorenih u štitnoj žlezdi, većinu (93%) čini T4, a samo 7% T3.

Kako bi se hormoni normalno sintetisali, čovek dnevno treba preko hrane da unese bar 150 – 300 mikrograma joda. Najveći deo hormona T4 se u perifernim tkivima pretvara u hormon T3. Iz tog razloga su oba hormona pođednako važna. Tiroidni hormoni se razgrađuju u jetri, a odatle se produkti njihove razgradnje izlučuju preko žuči i urina.

Kada se rade hormoni štitne žlezde?

Bazalni hormonski status je veoma važan za ženski organizam i predstavlja vrednost hormona u organizmu žene 2-4. dana  ciklusa, kada su hormoni u stanju „mirovanja“.  Nakon menstruacije se  bude žlezde koje proizvode hormone, samim tim se menjaju i vrednosti hormona i hormonskog statusa. Dobro je da žene u zrelim godinama, bar jednom godišnje, odrade hormonski status i na osnovu vrednosti hormona procene svoje zdravstveno stanje.

Bazalni hormonski status je posebno važan ženama koje pokušavaju da ostvare trudnoću. Pošto poremećen rad štitne žlezde u velikoj meri utiče na nemogućnost ostvarivanja trudnoće, neophodno je da se kao priprema za naredni korak zatrudnjivanja odradi status hormona T3, T4 i TSH.

Analiziranje hormona štitne žlezde radi se i kada posumnjate da sa njenom funkcijom nešto nije u redu, a na to mogu ukazati različiti simptomi kao što su oticanje vrata, neobjašnjiv gubitak ili dobijanje na težini, opadanje kose, ali i promene raspoloženja i nivoa energije.

Kako se proveravaju hormoni štitne žlezde?

Utvrđivanje hipotireoze ili hipertireoze, bolesti štitne žlezde kada ona luči premalo ili previše hormona, obavlja se analizom prisustva hormona štitne žlezde u krvi. Referentne vrednosti hormona štitne žlezde pokazuju da li je sa njenim radom sve u redu ili nije. Ako nivo hormona nije optimalan, onda lekar zakazuje ultrazvučni pregled štitne žlezde. Ukoliko su u tkivu štitne žlezde prisutni čvorovi, radi se punkcija čvorova.

Referentne vrednosti hormona TSH

Laboratorijske analize krvi su najprecizniji način dijagnoze oboljenja štitne žlezde. Merenjem koncentracije hormona štitne žlezde u krvi, na osnovu uzorka venske krvi pacijenta, ispituje se da li ona radi pravilno.

Prvi laboratorijski test koji se radi sa ciljem da se ispita funkcija štitne žlezde je analiza TSH hormona. Ukoliko je nivo TSH iznad ili ispod referentnih vrednosti hormona štitne žlezde, onda se radi analiza tiroidnih hormona u krvi – T3 i T4.

Referentne vrednosti (normalne vrednosti) TSH hormona za odraslu osobu su 0.40-4.50 μlU/ml (mili internacionalne jedinice po mililitru krvi). 

Ukoliko je nivo TSH hormona povišen, to može da ukazuje na hipotireozu, a ako je nivo ovog hormona niži od referentnih vrednosti, onda to može da ukazuje na hipertireozu. Pošto nivo vrednosti ovog hormona određuje normalne vrednosti hormona štitne žlezde, neophodno je odraditi laboratorijsku analizu T3 i T4 hormona.

Referentne vrednosti hormona štitne žlezde T4 (tiroksin)

Laboratorijsko ispitivanje tiroksina (T4) hormona važno je za dijagnozu hipotireoze ili hipertireoze, kao i za praćenje poremećaja rada štitne žlezde. Ukoliko vrednosti T4 jesu ispod normalne vrednosti hormona štitne žlezde onda to upućuje na hipotireozu, dok visoke vrednosti hormona T4 ukazuju na hipertireozu. Referentne vrednosti hormona štitne žlezde (T4 hormona) za odraslu osobu su 66.0-181.0 nmol/l (nanomola po litru krvi). Na preciznost merenja može da utiče nivo proteina koji se prirodno vezuju za T4, zato se radi  FT4 (ispitivanje slobodnog tiroksina) koje eliminiše efekat proteina.

Referentne vrednosti hormona štitne žlezde T3 (trijodtironin)

Ukoliko lekar sumnja na hipertireozu, radi se obavezno laboratorijska analiza hormona T3. Ukoliko su vrednosti iznad normalne vrednosti hormona štitne žlezde T3, to je znak da postoji rizik od hipertireoze, a nivo vrednosti pokazuje težinu ovog oboljenja štitne žlezde. Referentne vrednosti hormona štitne žlezde T3 kreću se od 1.3 – 3.1 nmol/L (nanomola po litru krvi). Na preciznost merenja ovog hormona, takođe, utiče nivo proteina koji se prirodno vezuju za T3 hormon u krvi, zato se radi FT3, ispitivanje slobodnog trijodtironina.

Tumačenje hormona štitne žlezde ukazuje na njena najčešća oboljenja

Oboljenja štitne žlezde mogu biti različita i manifestovati se od bezopasnih promena kao što je struma (uvećanje štitne žlezde), koja se ne tretira terapijom, pa do karcinoma opasnog po život. Najčešća oboljenja štitne žlezde, hipotireoza i hipertireoza, praćena su abnormalnom proizvodnjom tiroidnih hormona. Tumačenje hormona štitne žlezde daje endokrinologu materijal za dalje analize, bez obzira da li je reč o specifičnoj analizi antitela AntiTPO koja se koristi u dijagnozi autoimunih bolesti štitne žlezde ili AntiTG analiza koja zajedno sa AntiTPO analizom ukazuje na Hašimoto tireoditis ili neko drugo oboljenje štitne žlezde.