Glukoza u krvi

Šta je glukoza?

Glukoza spada u grupu prostih šećera ( monosaharida ). Poznata je i pod nazivima dektroza ili grožđani šećer, a prirodno se nalazi u krvi ljudi i životinja – sisara, kao i u određenom voću, povrću i medu. 

Slatkog je ukusa, u organizam se unosi putem hrane. Složenim metaboličkim procesima, glukoza se razgrađuje i dospeva u krvotok, a zatim se transportuje do svake ćelije u organizmu, oslobađajući energiju za njeno pravilno funkcionisanje. Razgradnja i transport glukoze do ćelija potpomognute su insulinom, hormonom koji je zadužen za anaboličke procese u telu.

Kod zdravog organizma, pojava glukoze u krvi javlja se u okvirima referentnih vrednosti. Međutim, u određenim situacijama, može se pojaviti i glukoza u urinu, usled određenih naslednih i stečenih zdravstvenih stanja, kao što su dijabetes, smanjena sposobnost bubrega da reapsorbuju šećer, ali i nakon korišćenja određenih medikamenata ili nakon obroka bogatih ugljenim hidratima. Kod zdravih osoba, glukoze u urinu nema. 

Glukoza u krvi – normalne vrednosti šećera u krvi

Šećer u krvi određuje se na osnovu biohemijskih analiza uzetog uzorka iz vene ili prsta.  Da bi se dobile što tačnije vrednosti, potrebno je izvaditi krv u jutarnjim časovima i to nakon gladovanja od najmanje osam sati.

Normalne vrednosti glukoze u krvi iznose između 3,9 i 6,1 mmol / l. Tokom dana, nivo šećera u krvi varira i kod zdravih osoba i onih koji boluju od dijabetesa. 

Vrednosti više od 6,1 mmol/l ukazuju na pojavu hiperglikemije ili povišenog nivoa glukoze u krvi. Ukoliko su vrednosti glukoze manje od 3,9 mmol/l, radi se o niskom nivou šećera u krvi ili hipoglikemiji. 

Hiperglikemija ili povišen nivo glukoze u krvi

Hiperglikemija označava pojavu visokog nivoa šećera u krvi. Ona nije bolna i uglavnom se „u prvi mah“ javlja nezapaženo, a odlikuje se nakupljanjem glukoze u krvi, kada pankreas ne stvara dovoljno insulina za njenu razgradnju i deponovanje u ćelijama. Tada ovaj šećer „ostaje“ neiskorišćen u organizmu, što vremenom dovodi do nagomilavanja glukoze u krvi. 

Iz tog razloga, hiperglikemija je jedno veoma opasno stanje organizma, koje može trajati danima, pa čak i godinama bez očiglednih simptoma dok ne dostigne veoma visoke vrednosti. 

Hiperglikemija – simptomi i uzroci koji dovode do njene pojave 

Prilikom unosa ugljenih hidrata u organizam, oni se procesom varenja razlažu na proste šećere. Glukoza kao osnovni produkt potreban za stvaranje energije, odlazi direktno u krvotok odmah nakon obroka, prodirući u ćelije zahvaljujući hormonu insulinu. U zavisnosti od količine glukoze u krvi, pankreas će lučiti dovoljnu količinu insulina za pomenuti ćelijski proces. Na taj način, insulin snižava nivo šećera u krvi, a samim tim se smanjuje i njegovo lučenje iz pankreasa i stabilizuje se stanje organizma. 

Kada dođe do poremećaja rada pankreasa i lučenja insulina, u krvi će se nivo glukoze povećavati, bez mogućnosti njene razgradnje. Takvo stanje često se javlja kod osoba koje imaju dijabetes tipa 1 i 2. 

– Uzroci pojave hiperglikemije –

Osim kod osoba koje boluju od dijabetesa, povišen nivo šećera u krvi može se javiti i kod:

• gestacionog dijabetesa tokom trudnoće
• određenih težih oboljenja ( hronični pankreatitis, tumor pankreasa, bolesti jetre, bubrega, hormonski poremećaji itd. )
• upotrebe određenih lekova
• veliki fizički napor 
• stresne situacije koje uslovljavaju povećanje adrenalina 
• prekomerno prejedanje i drugo.

– Simptomi hiperglikemije –

 Simptomi hiperglikemije postoje, ali se oni razvijaju polako i u većini slučajeva u početku nisu upečatljivi. Tek kada se javi drastično povišena glukoza u krvi, simptomi postaju vidljivi. Zato je svaki signal koji telo šalje dragocen i njega ne treba zanemariti. Ukoliko se povišeni nivo glukoze dugo zadržava u organizmu, može dovesti do oštećenja vida, krvnih sudova, bubrega itd. 

Ukoliko se jave sledeći karakteristični simptomi, potrebno je što pre prekontrolisati nivo glukoze u krvi:

– iznenadna i učestala malaksalost 

– zamor i pospanost

– osećaj suvih usta i jake žeđi

– karakteristični zadah na voće

– bolovi u stomaku

– učestalo mokrenje

– gljivične infekcije

– poremećaj vida itd.

– Referentne vrednosti hiperglikemije –

Glikemijske vrednosti preko 6,1 mmol/l ukazuju na povišen nivo šećera u krvi i zahtevaju dalje ispitivanje, kako bi se dobila prava slika nivoa glukoze i brzine njene razgradnje. Ukoliko ponovljena analiza krvi nakon nekoliko dana opet pokaže povišene vrednosti u intervalu između 6,1 i 6,9 mmol/l, takva osoba ima hiperglikemiju i spada u rizičnu grupu od dobijanja šećerne bolesti ili dijabetesa. 

Ako su vrednosti glukoze kod ponovljene biohemije veći od 7 mmol/l, sprovode se dodatni testovi u vidu dvočasovnog opterećenja glukozom ili tzv. OGTT test na prazan stomak, koji pokazuje nivo šećera u krvi tokom i nakon 120 minuta. Određene referentne vrednosti OGTT testa nakon dva sata mogu pokazati sledeća stanja hiperglikemije:

• vrednosti ispod 7,8 mmol/l – stanje predijabetesa
• vrednosti između 7,8 i 11,1 mmol/l – intolerancija na glukozu
• vrednosti veće od 11,1 mmol/l – dijabetes ili šećerna bolest

Kako sniziti povišen nivo šećera u krvi?

U zavisnosti od dužine trajanja povišenog šećera u krvi, zavisiće i uvođenje određene terapije snižavanja hiperglikemije. Ukoliko je ona otkrivena na početku, lečenje se može sprovesti primenom oralne terapije i laganom fizičkom aktivnošću. Ako hiperglikemija traje duži vremenski period, potrebno je izvršiti dodatne analize i što pre sprovesti određenu terapiju koju lekar prepiše. 

Povišena glukoza u krvi može se sniziti i prirodnim putem, promenom načina ishrane i stila života. 

– Ishrana za povišen šećer u krvi –

Hiperglikemija se može sniziti pravilnom ishranom i odabirom odgovarajućih namirnica, koje bi trebalo uvrstiti u svoj redovni jelovnik. Neke od njih su cimet, zeleni čaj i celer, koji su odlični regulatori nivoa šećera u krvi i dobri stimulansi u proizvodnji insulina. 

Osim toga, potrebno je i odreći se određene hrane, u prvom redu ugljenih hidrata (rafinisanih i brzih šećera), koji naglo podižu nivo glukoze u krvi. Umesto toga, ishrana bi trebalo da bude bazirana na konzumiranju namirnica koje se sporo razlažu u krvi ( meso, riba, integralne žitarice, povrće i voće sa niskim glikemijskim indeksom ). Redovna fizička aktivnost i unos dovoljne količine tečnosti su takođe važni parametri u regulaciji nivoa šećera u krvi.