Kalcijum predstavlja mineral neophodan za mnoge funkcije i jedan je od najzastupljenijih elemenata u telu. Čak 99% kalcijuma učestvuje u izgradnji zuba i kostiju, dok se 1% nalazi u mekim tkivima i ekstracelularnim tečnostima.
Kako telo čoveka nije u stanju da proizvodi nove količine kalcijuma, on se dobija isključivo putem ishrane, pa svaki deficit ili njegova pojačana koncentracija može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Zato se ističe važnost redovne analize ovog elementa, kao bitnog parametra vitalnosti i funkcionisanja celokupnog organizma.
Akcije i popusti
Analiza krvi i urina
Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom, Urea, Kreatinin, Gvozđe, Glukoza, Kompletni Lipidogram, AST, ALT, Urin mikroskopski sediment
Analiza hormona štitne žlezde Standard
TSH, T3, T4
Analiza hormona štitne žlezde Premium
TSH, FT3, FT4, Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom, Glukoza, kompletan lipidni status, AST, ALT, Urea, Kreatinin, Gvožđe.
Kalcijum cena
| Analiza / Usluga | |
|---|---|
| Vađenje krvi | 110 din |
| Kalcijum | 150 din |
| Kalcijum | 150 din |
| Kalcijum ukupni | 170 din |
| Kalcijum-jonizovani | 400 din |
Uloga kalcijuma u organizmu i značaj analize
Uloga kalcijuma je višestruka i ogleda se u mnogim fiziološkim procesima u organizmu. Kalcijum učestvuje u:
- izgradnji i jačanju kostiju i zuba
- kontrakciji mišića (uključujući i srčani mišić)
- procesu zgrušavanja krvi
- regulaciji srčanog ritma
- prenosu nervnih impulsa od mozga do drugih delova tela itd.
Kalcijum doprinosi razvoju koštanog sistema, dok u odraslom dobu usporava gubitak koštane mase. Kako predstavlja esencijalni mineral koji ima mnogostruke uloge, redovna analiza nivoa kalcijuma u organizmu koristi se za praćenje zdravlja kostiju, srca, mišića i nervnog sistema, kao i za postavljanje različitih dijagnoza i zdravstvenih problema, kao što su bolesti bubrega, koštanog sistema, gastrointestinalnog trakta, štitne i paraštitne žlezde itd.
Preporučene dnevne doze kalcijuma zavise od starosne dobi osobe:
- do 6 meseci: 200mg
- između 7 i 12 meseci: 260 mg
- 1. do 3. godine: 700 mg
- 4. do 8. godine: 1000 mg
- 9. do 18. godine: 1300 mg
- odrasli do 50. godine: 1000 mg
- odrasli od 50. do 70. godine: 1000 mg (muškarci) i 1200 mg (žene)
- odrasli preko 70. godine: 1200 mg
Važno je napomenuti da je konsultacija sa lekarom obavezna, naročito ako se koristi suplementacija ovog minerala.
Simptomi poremećaja nivoa kalcijuma u krvi
Kalcijum je neophodan za funkcionisanje svake ćelije u telu, pa poremećaj nivoa ovog elementa u krvi može biti veoma opasan. Optimalan nivo kalcijuma u krvi održava pravilan rad paraštitnih žlezda, koje reaguju i na najmanje promene ovog minerala.
Simptomi koji se pritom javljaju mogu varirati od blagih i neprimetnih do teških i stanja opsanih po život.
Simptomi povećanog kalcijuma u krvi
Povećani nivo kalcijuma u krvi, poznat kao hiperkalcemija, može izazvati različite simptome koji uključuju:
- Osećaj umora i opšte slabosti
- Bolovi u mišićima i kostima
- Gastrointestinalni problemi (mučnina, povraćanje, gubitak apetita, bol u abdomenu, zatvor)
- Bubrežni problemi (pojava kamena u bubrezima, oštećenje bubrega)
- Učestalo mokrenje
- Osećaj konstantne žeđi
- Slabije moždane aktivnosti (konfuzija, slaba koncentracija, depresija, anksioznost itd.)
- Pojava aritmije i drugih srčanih problema
- Problemi sa vidom
- Suvoća kože i svrab itd.
Simptomi niskog kalcijuma u krvi
Hipokalcemija ili nizak nivo kalcijuma u krvi može se izraziti kroz sledeće simptome:
- Problemi sa mišićima (grčevi, utrnulost, trzanje ruku i nogu, bol prilikom kretanja)
- Tetanija (spazam, ukočenost, poteškoće sa govorom i gutanjem)
- Bolovi u leđima
- Osteoporoza
- Problemi sa zubima
- Nedostatak energije, osećaj umora (čak i nakon odmora), opšti osećaj tromosti
- Povećana nervoza ili anksioznost
- Poremećaji srčanog ritma
- Glavobolja
- Opadanje kose (alopecija)
- Suva koža (pojava psorijaze, ekcema)
- Lomljivi i krti nokti
- Nepravilni menstrualni ciklusi kod žena itd.
U slučaju bilo kakvih simptoma, važno je da potražite medicinsku pomoć radi pravilne dijagnostike i odgovarajućeg lečenja.
Analiza kalcijuma
Analiza kalcijuma je laboratorijski test koji obuhvata ispitivanje nivoa ovog minerala u organizmu kada se javi sumnja na postojanje osteoporoze ili problema sa drugim organima. Testiranje može uključivati merenje nivoa kalcijuma u krvi, kao i identifikaciju kalcijum oksalata u urinu.
Kalcijum u krvi
Analiza kalcijuma u krvi može obuhvatiti tri glavna oblika:
- Ukupni kalcijum – podrazumeva ukupnu količinu kalcijuma u krvi, koji se koristi za dijagnostifikovanje i praćenje niza oboljenja koja mogu dovesti do poremećaja njegovog nivoa.
- Kalcijum vezan za proteine – oko 40% kalcijuma u krvi je vezan za proteine, posebno albumin. Ovaj oblik kalcijuma nema u potpunosti aktivnu formu i ne učestvuje u biološkim procesima.
- Slobodni (jonizovani) kalcijum – oko 50% kalcijuma u organizmu je metabolički aktivno i nije vezano za proteine. Kod osoba koje imaju jako visoke ili niske nivoe kalcijuma, kao i kod ozbiljno bolesnih osoba, uz ukupni kalcijum istovremeno se određuje i nivo jonizovanog kalcijuma.
Ukupni nivo kalcijuma često se meri kao deo rutinskog pregleda.
Ukoliko rezultati ovih analiza pokažu abnormalne vrednosti, često se rade dodatni testovi za utvrđivanje nivoa jonizovanog kalcijuma, kalcijuma u urinu, fosfora, magnezijuma, vitamina D, PTH hormona (paratiroidnog hormona) i peptida PTHrP.
Kalcijum oksalat u urinu
Analiza kalcijum oksalata u urinu može pomoći da se utvrdi da li bubrezi izlučuju odgovarajuću količinu kalcijuma. Ovo testiranje služi za detekciju soli u mokraći, čije povišene vrednosti mogu biti povezane sa formiranjem kamenca u bubregu. Kamen u bubregu može biti izuzetno bolan i zahtevati medicinsku intervenciju, posebno ako uzrokuje blokadu u mokraćnom sistemu.
Kalcijum u krvi referentne vrednosti
Referentne vrednosti kalcijuma u krvi mogu se razlikovati u zavisnosti od individualnih faktora (starost, etnička pripadnost, opšte zdravstveno stanje), kao i od laboratorije koja vrši analizu.
Kod dece, normalni nivoi kalcijuma u krvi mogu varirati u zavisnosti od uzrasta. Okvirni rezultati referentnih vrednosti kalcijuma su sledeći:
- Za novorođenče: 2,15 – 2,57 mmol/L
- Za bebe do 12 meseci života: 2,20 – 2,70 mmol/L
- Za decu stariju od godinu dana: 2,30 – 2,60 mmol/L
Kod odraslih (muškaraca i žena) preko 18 godina, referentne vrednosti kalcijuma u krvi kreću se od 2,25 – 2,75 mmol/L.
Zašto je važno pratiti nivoe kalcijuma u urinu i šta oni mogu pokazati?
Nivo kalcijuma u urinu važan je pokazatelj različitih zdravstvenih stanja, posebno onih koji su povezani sa metabolizmom kalcijuma, bubrežnim funkcijama i zdravljem kostiju. Najčešće se koristi se za dijagnostifikovanje ili praćenje rada bubrega, odnosno simptome kamena u bubregu. Takođe, nivo kalcijuma može biti od pomoći pri dijagnostifikovanju problema paratireoidnih žlezda, koji pomažu u kontroli količine kalcijuma u organizmu.
Šta je hiperkalcemija?
Hiperkalcemija predstavlja stanje povišenog nivoa kalcijuma u krvi. Može da se javi kao posledica neke osnovne bolesti ili stanja koje dodvodi do bubrežne insuficijencije ili kao posledica prekomerne upotrebe preparata vitamina D i kalcijuma.
Najčešći uzroci pojave hiperkalcemije su: povećana aktivnost paratireoidnih žlezda (hiperparatireoidizam), neke vrste raka (rak pluća, dojke), bolesti koje dovode do povećane apsorpcije kalcijuma u digestivnom traktu (tuberkuloza, sarkoidoza), genetska predispozicija, nedovoljno kretanje (usled bolesti, povrede ili invaliditeta), korišćenje određenih lekova, suplemenata, nedovoljni unos tečnosti itd.
Koji su dugoročni efekti visokog nivoa kalcijuma u krvi?
Dugotrajno izlaganje organizma povišenom nivou kalcijuma u krvi može izazvati ozbiljne komplikacije:
- Osteoporozu
- Pojavu kamena u bubregu
- Oštećenje bubrega
- Probleme sa srcem (pojava aritmija)
- Gastrointestinalne probleme (pojava čireva)
- Probleme sa nervnim sistemom (konfuzija, demencija, gubitak svesti, koma) itd.
Kako smanjiti visok kalcijum u krvi?
Smanjenje visokog kalcijuma u krvi zahteva odgovarajuće lečenje, koje zavisi od uzroka i promene u načinu života.
Ukoliko imate hiperkalcemiju, važno je da se konsultujete sa lekarom, koji će pronaći uzrok ovog stanja i prepisati adekvatno lečenje. Promene u načinu ishrane su obavezne i podrazumevaju smanjenje unosa namirnica koje su bogate kalcijumom (mlečni proizvodi, sir, jogurt, orašasti plodovi, semenke itd.), kao i povećani unos tečnosti, koja može podstaći izlučivanje viška kalcijuma putem urina. Ako je povišeni nivo kalcijuma rezultat određenih bolesti ili poremećaja, ključno je lečenje osnovnog uzroka.
Kako kalcijum oksalat u urinu utiče na zdravlje?
Oksalati se proizvode u telu i apsorbuju iz hrane koju jedemo. Kalcijum može da se veže za oksalat i formira soli kalcijum oksalata, koje prekomernim taloženjem dovode do nastanka kamena u bubregu. Takođe, određeni faktori mogu da utiču na pojavu ovog problema – nedovoljan unos vode, visok nivo soli u ishrani, prevelike količine oksalata u telu i mokraći.
Povišene vrednosti kalcijuma u urinu osim na postojanje kamena u bubregu, mogu ukazivati i na pojavu hiperkalcemije, hiperparatireoidizam, određene vrste karcinoma (mijeloma, različitih metastaza), Pagetove bolesti kostiju, prekomernog unosa vitamina D itd.
Snižene vrednosti kalcijuma u urinu mogu biti pokazatelj hipoparatireoidizma, hipotireoze, bolesti bubrega, nedostatka vitamina D ili magnezijuma, poremećaja pothranjenosti itd.
Kako izbaciti kalcijum iz organizma?
Postoji nekoliko koraka kojih bi se trebalo pridržavati kako bi se pospešilo izbacivanje viška kalcijuma iz organizma:
- Povećanje unosa tečnosti ili primena diuretika (ukoliko je lekar preporučio)
Povećanje unosa vode može razblažiti koncentraciju kalcijuma u urinu i podstaći njegovo izlučivanje putem bubrega.
- Promena načina ishrane
Smanjenje unosa hrane bogate kalcijumom i oksalatima može smanjiti unos ovog minerala u organizam (mleko i mlečni proizvodi, mahunarke, sardine, žitarice, brokoli, kelj, spanać, lešnik, badem itd.). Takođe, ograničavanje unosa soli smanjuje resorpciju kalcijuma u bubrezima.
- Izbegavanje korišćenja suplemenata bogatih kalcijumom
- Povećanje fizičke aktivnosti
Redovna fizička aktivnost podstiče metabolizam i funkciju bubrega.
- Smanjenje unosa kofeina i alkohola
Kofein i alkohol mogu uticati na funkciju bubrega i izlučivanje kalcijuma.
- Ukoliko nijedan od ovih postupaka ne da rezultate, potrebno je odraditi hemodijalizu.
Pre bilo kakve primene navedenih metoda, potrebna je prethodna konsultacija sa lekarom, naročito ako već imate postojeće zdravstvene probleme ili koristite neku terapiju.
Kalcijum je jedan od najzastupljenijih minerala i kao takav učestvuje u mnogim fiziološkim procesima organizma. Redovna provera i analiza nivoa ovog važnog elementa je od izuzetnog značaja, naročito pri dijagnostici problema i proceni efikasnosti lečenja.
Zato zakažite svoj termin u Millenium Medic poliklinici i laboratoriji još danas i omogućite sebi kvalitetnu i brzu zdravstvenu uslugu, koja će Vaše zdravlje staviti u glavni fokus.