fbpx

Mononukleoza

Sigurno ste do sada čuli za bolest koja se naziva još i bolest poljupca”. Naziv je dobila to tome što se najčešće prenosi pljuvačkom, te je ljubljenje najčešći način prenosa ove bolesti. 

U nastavku teksta saznajte više o tome šta je mononukleoza, kako se manifestuje, kakav je medicinski tretman i potreban i kako se možete preventivno zaštititi.

Šta je mononukleoza?

Mononukleoza je akutna infektivna bolest koja se može javiti kod svih uzrasnih kategorija, ali najčešće pogađa mlade ljude, 15-25 godina starosti. Infektivna mononukleoza je uzrokovana Ebstein-Barrovim virusom (EBV). 

mononukleoza test

Mononukleoza cena

Analiza / Usluga
Epstein-Barr ca IgM At 1.590 din
Epstein-Barr ca IgG At 1.590 din

Kako se prenosi mononukleoza?

Širi se uglavnom putem pljuvačke, odnosno vazdušno-kapljičnim putem, te joj je drugi naziv „bolest poljupca“. EBV je virus koji ostaje u stanju mirovanja u telu, povremeno postaje aktivan, ali ne izaziva značajne simptome. Kada je virus aktivan, može se preneti na druge. Stoga je moguće, iako retko, dobiti mononukleozu od nekoga ko nije očigledno bolestan. Simptomi mogu biti slabiji kod dece mlađeg uzrasta, dok kod adolescenata i mladih odraslih, često izaziva intenzivnije simptome zbog kojih je potrebno strogo mirovanje dok infekcija ne prođe.

Koji su simptomi mononukleoze?

Nakon što virus uđe u telo, može proći do mesec dana pre nego što se pojave simptomi. Prvi simptomi obično uključuju umor, groznicu, glavobolju i bolove u mišićima. Mnogi ljudi osećaju ekstremni umor pre nego što imaju bilo kakve druge simptome. Posle samo nekoliko dana groznice i bolova, grlo postaje bolno, a limfni čvorovi (žlezde) na vratu postaju sve veći.

Drugi uobičajeni simptomi su gubitak apetita, mučnina, bolovi u zglobovima, osip ili bol u stomaku.

Dijagnostikovanje

Dijagnoza mononukleoze se uspostavlja na osnovu seroloških ispitivanja, anamneze, kao i analizom krvne slike, koja će pokazati da li je prisutan povećan broj leukocita, ali i da li je povećana aktivnost serumskih transaminaza, koja je indikator oštećenja ćelija jetre. 

Infektolog će vas najpre pitati o simptomima koji se prolongirano javljaju, pregledati i uputiti na dalje ispitivanja. Pored uobičajenih simptoma koje smo naveli mogu ukazivati na to da je mononukleoza prisutna, mogu biti indikativni i simptomi kao što je crveno grlo sa uvećanim krajnicima, neretko sa prisustvom gnoja, kao i uvećani limfni čvorovi. Pacijent takođe može imati crveni osip, posebno na grudima, kao i uvećanu slezinu. Postoji mogućnost da prvi test krvi bude negativan, ali kompletna krvna slika može pokazati da li postoje indikacije da je u organizmu prisutna mono infekcija.

Mononukleoza kod dece

Iako se najčešće javlja kod adolescenata, mononukleozu mogu dobiti i mlađa deca. Budući da se prenosi vazdušno-kapljičnim putem, dete se može zaraziti ukoliko ima bliski kontakt sa zaraženom osobom i to preko poljupca, kašlja, kijanja ili bilo kakvog drugog kontakta sa pljuvačkom inficirane osobe, a takođe i putem deljenja pribora za jelo sa zaraženom osobom. 

Kada je reč o simptomima, što je dete mlađe, to su simptomi slabiji. Mogu biti prilično slabi, ili da nema simptoma uopšte. Međutim, kada ih ima, oni se najčešće manifestuju kroz umor, povišenu temperaturu, suvo grlo, glavobolju, bol u mišićima ili stomaku, osip na koži, gubitak apetita. Ukoliko postoji sumnja da kod deteta prisustna mononukeloza, pedijatar upučuje dete na testiranje krvi, odnosno proveru da li postoje antitela na EB virus. Takođe, povišen nivo leukocita može jedan od indikatora da se radi o mononukleozi. 

lečenje mononukleoze

Lečenje mononukleoze

Još uvek ne postoji poseban tretman za mononukleozu, već je terapija uglavnom usmerena na ublažavanje simptoma. U terapiji mononukleoze najuspešnija je primena antiseptika, analgetika i dijetetskog režima ishrane, dok se antibiotici primenjuju u slučaju prisustva sekundarnih infekcija poput bakterijske infekcije streptokokama. 

Ako primetite da se vaši simptomi pogoršavaju, a ne da se postepeno poboljšavaju nakon jedne ili dve nedelje, obavestite svog lekara. U slučaju pogoršanja stanja postoji mogućnost da se radi o infekciji sinusa ili drugoj sekundarnoj infekciji koju treba lečiti antibioticima.

Ponekad monoinfekcija uzrokuje da krajnici toliko oteknu da skoro blokiraju grlo, zbog čega se prepisuje posebna terapija kako bi se smanjila veličina krajnika.

Virus može znatno uticati na vašu jetru, pa je važno da ne pijete alkohol kada imate mononukleozu, koji može dodatno oštetiti vašu jetru.

Zbog uvećane slezine koja je moguća prateća pojava mononukleoze, važno je strogo mirovanje. Trebalo bi da se izbegava dizanje teških tereta i bilo koju vrstu napornih aktivnosti dok se oporavljate od mononukleoze. Aktivnosti u periodu lečenja od monukleouze moraju biti prilagođene osetljivom stanju organizma usled ove bolesti. 

Oporavak

Simptomi se mogu pogoršati dve ili tri nedelje nakon što se prvi put pojave. Obično groznica, bol u grlu i ekstremni umor traju oko jedne do dve nedelje. Može proći nekoliko nedelja, a u nekim slučajevima i nekoliko meseci, da imuni sistem tela pobedi virus. Možda ćete nastaviti da budete zarazni još mnogo meseci nakon što se oporavite od infekcije.

Mononukleoza – iskustva i posledice

Budući da virus mononukleoza pripada grupi herpesa, to znači da ostaje prisutan u organizmu čak i nakon što se simptomi i tegobe otklone. Virus ostaje neaktivan u organizmu, te osoba nakon što ga preleži nema više tegoba, ali je u riziku da se virus ponovo aktivira. 

Takođe, osoba koja je jednom preležala mononukleozu može biti infektivna za okolinu i nakon što preleži virus. Mononukleozu mnogo teže podnosi starija uzrasna kategorija. Umor i malaksalost može biti posledica preležane mononukeloze koja može trajati i mesecima nakon lečenja. 

Prevencija

Najbolji način da se ljudi u vašoj okolini zaštite od prenosa mononukleoze je da izbegavaju kontakt sa vašom pljuvačkom. Izbegavanje ljubljenja dok se simptomi ne povuku i ne prođe neko vreme od lečenja, izbegavanje deljenja hrane, posuda i pribora za jelo i piće, korišćenje maramica prilikom kijanja i kašlja su neki od načina da se spreči širenje virusa.

Kontakt