Šta je urea u krvi?

Urea ili karbamid predstavlja krajnji proizvod razlaganja proteina, odnosno belančevina. Proteini se metaboličkim procesima razgrađuju do aminokiselina, a daljim razlaganjem aminokiselina izdvaja se amonijak, koji je toksičan za ćelije. Spajanjem amonijaka za ugljen-dioksid, u jetri se stvara jedinjenje uree. Onog momenta kada jetra razgradi belančevine, stvara se urea, koja prelazi iz jetre u krvotok i dalje se transportuje do bubrega. Bubrezi vrše filtraciju uree i putem mokraće izlučuju je iz tela. To je jedan od načina eliminacije uree i štetnih materija iz organizma. Za jedan dan, čovek putem mokraće izluči prosečno oko 30 g uree. Što je veća količina proteina u ishrani neke osobe, to će i količina uree u krvi biti povećana. Veća koncentracija uree može se javiti i zbog intenzivnog fizičkog oterećenja i stresa, kao i uticaja hormona koji povećavaju razlaganje proteina ( tiroksin i glukokortikoidi ). 

Urea se iz organizma izlučuje i putem creva. Smatra se da oko 40 % uree iz organizma dospeva u creva, ali se u stolici izluči zanemarljiva količina. Razlog su crevne bakterije koje razgrađuju ureu na ugljen-dioksid i amonijak. Takođe, manja količina uree eliminiše se iz organizma i putem znojenja. 

Dakle, nivo uree u krvi prvenstveno zavisi od količine proteina koji se unese putem hrane, od razgradnje proteina u organizmu i izlučivanja putem mokraće. 

Normalne vrednosti uree u krvi variraju od uzrasta, ali i laboratorije u kojoj se radi analiza. Bebe do 1. godine – 1,43 – 6,78 mmol/l 

Deca od 1. do 3. godine – 1,80 – 6,00 mmol/l

Deca od 3. do 13. godine – 2,50 – 6,00 mmol/l

Tinejdžeri od 13. do 19. godine – 2,90 – 7,50 mmol/l

Odrasli iznad 19. godine – 2,80 – 8,30 mmol/l.

Šta je kreatinin u krvi?

Kreatinin predstavlja sporedni produkt metaboličkih procesa, koji se stvara u krvi radom mišića. Proizvodnja kreatinina u organizmu čoveka stvara se konstantno, a zahvaljujući filtraciji bubrega, skoro sav se izbacuje kroz urin. 

Merenje količine kreatinina u krvi je važan indikator za proveru pravilnog rada bubrega. Osim analize krvi, kreatinin se može proveriti i putem urina. Nivo kreatinina uglavnom se proverava u okviru rutinskog laboratorijskog pregleda. Međutim, lekar može zatražiti test kreatinina ukoliko posumnja na oboljenje bubrega. Simptomi koji mogu ukazati na bolesti bubrega su:

• Hroničan umor
• Slab apetit
• Grčevi u mišićima
• Oticanje zglobova i stopala
• Suva koža koja svrbi
• Otečeni kapci i podočnjaci
• Učestalo i bolno mokrenje
• Pojava krvi u urinu itd.

Mogućnost pojave bubrežnih infekcija povećava se kod starijih osoba, osoba koje pate od hipertenzije, dijabetesa, koriste lekove koje utiču na rad bubrega ili imaju genetske predispozicije za ovakva oboljenja. 

Kreatinin u krvi varira u zavisnosti od starosti, pola, telesne težine i drugih faktora pacijenta. Tako nivo kreatinina može biti nizak kod neuhranjenih osoba i onih slabije mišićne mase ili osoba koje su imale amputaciju udova. 

Referentne vrednosti kreatinina u krvi mogu se razlikovati u zavisnosti od pola i uzrasta, kao i laboratorije. Normalne vrednosti kreatinina zavisiće od toga koliko u građi osobe dominira mišićne mase. Deca imaju niže nivoe kreatinina od odraslih, kao i žene od muškaraca. 

Deca mlađa od 3 godine – 30 – 70 μmol/l

Deca uzrasta između 3 i 18 godina – 50 – 100 μmol/l

Za žene – 60 – 110 μmol/l

Za muškarce – 90 – 103 μmol/l.

Normalan nivo kreatinina u krvi ne isključuje postojanje bubrežnih infekcija ili oštećenja bubrega. 

Povećana urea u krvi – azotemija ili uremija 

Povećana urea u krvi prisutna je kod različitih bubrežnih oboljenja. Iako povišena urea u krvi ne znači nužno da osoba boluje od oštećenja ili oboljenja bubrega, to je prvi znak bubrežne insuficijencije, tj. slabosti. 

Zašto dolazi do povišene uree u krvi?

Povišena koncentracija uree u krvi karakteristična je za bubrežne bolesnike. Kada dođe do oštećenja bubrega, opada njegova sposobnost filtracije i stvaranja urina. Da bi funkcija bubrega oslabila, oštećenje mora biti minimum 60 %. Povećana urea može se javiti i usled drugih zdravstvenih stanja, koja izazivaju smanjen dotok krvi u bubrezima:

– srčana insuficijencija i srčani udar 

– hipertenzija

– dehidratacija

– opstrukcija urinarnog trakta

– krvarenje u digestivnom sistemu

– intenzivan stres

– stanje šoka ( usled operacija, opekotina, povreda itd. )

– dijete bogate proteinima

– kamen u bubregu 

– pojava tumora bubrega 

– gojaznost

– visok holesterol itd.

Kako smanjiti povišenu ureu u krvi?

Da bi se povišena urea u krvi smanjila, neophodno je pronaći pravi uzrok bubrežne insuficijencije. Tako, u zavisnosti od uzroka, ponekad je dovoljno uzimanje što više tečnosti. U nekim slučajevima, potrebno je uključiti i lekove, kao i dijete sa smanjenim unosom proteina. 

Smanjena urea u krvi 

Smanjena urea u krvi i urinu je stanje koje se retko javlja i u većini slučajeva nema veliki dijagnostički značaj. Međutim, u sudejstvu sa drugim simptomima, može ukazivati na sledeća stanja:

– smanjeni unos proteina

– dugotrajno gladovanje

– unošenje velike količine tečnosti

– pojačana sinteza proteina ( u trećem trimestru trudnoće )

– teške bolesti ( ciroza, žutica ) ili otkazivanje jetre

– celijakija itd. 

Urea i kreatinin u trudnoći 

Trudnoća predstavlja fiziološko stanje u kojem se javljaju različite anatomske i metaboličke promene. Iz tog razloga, referentne vrednosti za određene parametre biohemijskih analiza ne odgovaraju ženama u trudnoći. Tako je i sa vrednostima uree i kreatinina, koji se tokom drugog stanja snižavaju. 

Tokom trudnoće, naročito u drugom i trećem trimestru, dolazi do pada uree i kreatinina, a razlog je povećana količina tečnosti u organizmu, kao i povećan volumen plazme. Ukoliko se koncentracija ovih parametara ne smanjuje, potrebno je obratiti se nefrologu. 

Povišen kreatinin u krvi 

Kada bubrezi normalno funkcionišu, nivo kreatinina u krvi je konstantan i zato je on veoma dobar pokazatelj rada bubrega. Iz tog razloga, kada laboratorijski rezultat pokaže povišen kreatinin u krvi, to ukazuje da bubrezi ne rade kako treba. 

Kada se javlja povišen kreatinin u krvi?

Ukoliko je koncentracija povišenog kreatinina kratkotrajna, to uglavnom nije opasno. Posledica može biti dehidratacija, pojačana fizička aktivnost, korišćenje sportskih suplemenata kreatina, uzimanja određenih lekova ili konzumiranje veće količine belančevina. 

Međutim, dugoročno povišen kreatinin javlja se u većini slučajeva kao pokazatelj ozbiljnih zdravstvenih bolesti: 

– hronični ili akutni zastoj rada bubrega

– bubrežne infekcije

– dijabetes

– hipertenzija

– prostatitis

– srčane bolesti

– giht

– opstrukcija urinarnog trakta itd.

Da bi se utvrdilo realno stanje organizma, pored analize krvi, radi se i sakupljanje 24h urina i provera klirensa kreatinina, scintigrafija bubrega, kao i skener abdomena.