Šta je heliko bakterija?

Heliko bakterija ili Helicobacter pylori je gram-negativna bakterija koja živi u digestivnom traktu, a problemi nastaju ako dospe u sluznicu želuca, gde može stvoriti brojne zdravstvene tegobe. Vrlo često se javlja kod dece, odnosno, u detinjstvu. Heliko bakterija nastanjena u sluznici želuca može dovesti do upale sluznice želuca poznate kao gastritis, kao i do povećanog lučenja želudačne kiseline. U nešto težim slučajevima, nelečena heliko bakterija može dovesti i do čira na želucu i na dvanaestopalačnom crevu, što je najčešći uzrok peptičkog ulkusa. U najtežim, ali i ređim slučajevima, dugotrajno nelečena heliko bakterija može dovesti do raka želuca. 

Kako se dobija heliko bakterija?

Heliko bakterija se najčešće prenosi sa osobe na osobu, često unutar porodice, gde članovi nesmotreno mogu koristiti priobor za jelo ili piće posle osobe koja je zaražena. Takođe, heliko bakterija se prenosi putem ljubljenja ili drugog bliskog kontakta sa osobom koja ima heliko bakteriju. Jedan od načina prenošenja heliko bakterije je i loša higijena, odnosno, ukoliko se ne peru ruke nakon pražnjenja creva. Budući da je povezana sa lošom higijenom, heliko bakterija je najčešća u sredinama sa lošim higijenskim uslovima. 

Simptomi heliko bakterije

Kada je reč o simptomima, važno je istaći da većina ljudi kod kojih je prisutna heliko bakterija nema simptome, a može imati jedan ili više simptoma. Ali bakterije mogu oštetiti unutrašnju zaštitnu sluznicu želuca i izazvati druge bolesti, poput gastritisa i peptičkog čira. Ako su prisutni, simptomi nastaju kao posledica gastritisa ili peptičnog čira i uključuju sledeće tegobe:

• Bol u stomaku za koji imate osećaj da vas peče (često se javlja nekoliko sati nakon jela i noću);
• Neobjašnjivi gubitak težine i gubitak apetita;
• Nadimanje; 
• Mučnina i povraćanje (krvavo povraćanje);
• Loše varenje (dispepsija);
• Podrigivanje;
• Tamna stolica (od krvi u stolici).

Testiranje i dijagnostika

Ukoliko je prisutna sumnja da pacijent boluje od prisustva heliko bakterije u želucu, mogu se uraditi  neki od sledećih testova:

• Test na dah ili izdisajni test – Ova metoda je potpuno bezbedna i neinvazivna i najčešće korišćena. Potrebno je da pacijent popije rastvor sa  ureom na početku testa. Ugljen-dioksid koji nastane iz ovog procesa se može eliminisati izdisajem. Testom se, dakle, određuje količina nastalog ugljen-dioksida tako što se sakuplja vazduh koji je pacijent izdahnuo nakon uzimanja rastvora sa ureom. Pre testiranja, važno je da pacijent ne uzima antibiotike nekoliko nedelja pre izvođenja testa, kao i da ne jede šest sati pre testa, kako ne bi došlo do lažno negativnog rezultata. 

• Test stolice – Odnosi se na pregled stolice sa visokom senzitivnošću i pouzdanošću, budući da heliko bakterija, putem tankog i debelog creva iz želuca dospeva u stolicu. 
• Putem uzorka krvi – IgG i IgA antitela na Helicobacter pylori