ALT i AST

Na osnovu analize krvi uzete iz vene, proveravaju se i dva važna enzima, koja ukazuju na zdravstveno stanje jetre, ali i čitavog organizma – to su transaminaze ALT i AST. Pomenuti enzimi prirodno se nalaze u krvotoku u manjim količinama, a poremećaj njihove koncentracije u krvi može ukazivati na određene bolesti, oštećenja ili infekcije jetre, ali i drugih organa (bubrega, mišića, mozga, srca).

Šta je ALT u krvi?

ALT ( alanin aminotransferaza ) ili SGPT predstavlja važnu transaminazu, koja se najviše nalazi u ćelijama jetre, zatim u bubrezima, mišićima, srcu i pankreasu. U krvotoku ALT se nalazi u malim koncentracijama. 

Referentne vrednosti ALT enzima se mogu razlikovati u zavisnosti od laboratorije gde se krv vadi. Neke uobičajene vrednosti su između 10 i 48 IJ/L ( internacionalnih jedinica po litru ). Vrednosti ALT-a mogu varirati u zavisnosti od pola i starosti osobe ( muškarci, kao i starija lica imaju nešto viši nivo ovog enzima ). 

Pomenuti parametar koristi se za dijagnostifikovanje i praćenje oboljenja ili oštećenja jetre (hepatitis, ciroza, akutne infekcije, karcinom), kao i praćenje delovanja određenih lekova koji dovode do uništavanja ćelija jetre. Iz tog razloga, preporuka je da se kompletne analize krvi obavljaju jednom u šest meseci ( po preporuci lekara i češće ), koje mogu biti iskorišćene za određenu vrstu pregleda, dijagnozu ili praćenja zdravstvenog stanja osobe. 

Povišen ALT u krvi 

Ukoliko krvna slika pokaže povišen nivo ALT enzima u krvi, to može da bude pokazatelj određenog oštećenja, bolesti jetre ili korišćenja određenih lekova. Naime, kada dođe do devastiranja tkiva, enzim alanin aminotransaminaza se ispušta u krvotok u većim količinama, što se pokazuje u analizama krvi i lekaru „signalizira“ da bi trebalo obaviti još testova kako bi se procenilo u kakvom je stanju jetra. 

Osoba koja ima zdravstvenih problema sa jetrom može osetiti i izvesne simptome, kao što su: 

– gubitak apetita

– mučnina i povraćanje

– bol u predelu stomaka

– umor

– svrab na koži 

– tamna boja urina

– pojava žutice ( manifestuje se na koži i beonjačama ) itd.

Povišen ALT enzim u krvi, zajedno sa navedenim simptomima, može ukazivati na određena zdravstvena stanja: 

• Hepatitis ( zapaljenje jetre )
• Pojava masne jetre 
• Ciroza jetre
• Kancer jetre
• Mononukleoza
• Ishemija jetre ( nedovoljan protok kiseonika i krvi u jetri )
• Hemohromatoza ( povećana koncentracija gvožđa )
• Genetske predispozicije
• Oštećenje tkiva drugih organa ( bubrega, pankreasa, srca itd. )
• Korišćenje određenih lekova ( antibiotici, antiinflamatorni lekovi, lekovi koji snižavaju holesterol, lekovi za hemioterapiju, vitamin A, upotreba kokaina i metamfetamina itd. ).

Povišeni nivo ALT-a ne mora nužno da bude posledica bolesti, što zavisi od veličine odstupanja od referentnih vrednosti – kada su vrednosti slabo povišene ( između 50 i 300 IJ/L ), one mogu biti i normalne vrednosti za neku osobu, a mogu i ukazivati na neko oboljenje jetre. Nivo ALT između 300 i 1000 IJ/L imaju osobe koje pate od akutnog ili hroničnog hepatitisa. Vrednosti preko 1000 IJ/L i više, ukazuju na oštećenje ćelija jetre zbog upotrebe lekova, izloženost toksinima ili zbog virusnog hepatitisa, ali mogu ukazivati i na pojavu infarkta. 

Kako smanjiti ALT enzim u krvi?

Da bi se enzim ALT-a u krvotoku smanjio, potrebno je da se leči osnovni uzrok (na primer prekomerno konzumiranje akohola ili unos gaziranih pića, gojaznost, neuredna ishrana, izloženost stresu, toksičnim materijama itd.). 

Za početak, doktor će preporučiti redukovanje ishrane i izbacivanje iz jelovnika masnu i brzu hranu i napitke, kao i bavljenje redovnim fizičkim aktivnostima. Ukoliko je stanje ozbiljnije, a nivo ALT izrazito visok, lekar će u terapiju uključiti i određene medikamente ili suplemente.

Nizak ALT enzim u krvi 

Smanjena vrednost ALT-a u krvi može ukazivati na potpuno zdravu jetru, a ponekad može biti i indikator da jetra slabo funkcioniše ili uopšte ne funkcioniše. Tako, nizak nivo ovog enzima može se javiti kod terminalnog stadijuma bolesti jetre, hemodijalize, ali i bubrežne insuficijencije, infekcije urinarnog trakta ili neuhranjenosti. 

Šta je AST u krvi?

AST ( aspartat aminotransferaza ) ili SGOT predstavlja još jedan enzim koji je prirodno koncentrisan u jetri, ali i u srcu, mišićima, dok je manje u bubrezima, pankreasu, plućima i drugim organima. Pomenuti enzim u krvi uglavnom se meri zbog analize funkcije jetre i to zajedno sa enzimom ALT, kada daje precizniju sliku zdravlja neke osobe.  

Oba enzima smatraju se enzimima jetre, međutim, količina AST enzima u većim količinama sadržana je i u srčanom i skeletnim mišićima. Iz tog razloga, smatra se da je enzim ALT u direktnijoj vezi sa radom jetre, nego enzim AST. 

Referentne vrednosti AST enzima u krvi kreću se između 7 i 38 IJ/L, a rezultati se dobijaju preko analize uzetog uzorka venske krvi. Vrednost aspartat aminotransaminaze može ukazati na određena oboljenja i bolesti jetre, ali i srca, mišića i drugih organa.  

Povišen nivo AST u krvi

Kao i kod enzima ALT, količina AST u krvi može biti povišena ili snižena od nivoa referentne vrednosti, što može biti pokazatelj određenih zdravstvenih stanja. Povišen nivo AST susreće se kod osoba koje su imale nedavni infarkt, kod osoba sa mišićnom distrofijom, celijakijom, određenih genetskih poremećaja, kao i kod stanja akutnog toksičnog i virusnog hepatitisa, žutice, ciroze jetre, masne jetre, traume jetre usled fizičkih povreda itd. Nivoi AST mogu da budu visoki i usled konzumiranja određenih lekova ili drugih toksičnih materija. Niske vrednosti su, pak, karakteristične kod terminalnog stadijuma bolesti jetre, hronične hemodijalize ili trudnoće. 

Ukoliko su ćelije jetre oštećene, veća količina enzima AST će se osloboditi u krvotok, a stanje može biti praćeno istim simptomima, kao i kod povišenog enzima ALT ( umor, povraćanje, mučnina, konfuzija, bol i otok u trbuhu, žutica, promena boje urina i stolice itd. ).