Anemija je jedno od najčešćih hematoloških stanja i predstavlja smanjen broj crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) ili smanjen nivo hemoglobina u krvi, što dovodi do nedovoljnog snabdevanja tkiva kiseonikom. Kako kiseonik predstavlja osnovu za normalno funkcionisanje svih organa, anemija utiče na gotovo svaki deo tela – od energije i koncentracije, do rada srca, pluća i mišića.
Brzo i precizno otkrivamo anemiju — zakažite ključne analize u Millenium Medicu već danas.
Kako se postavlja dijagnoza anemije? (Cene dostupnih analiza u Millenium Medic-u)
Dijagnoza anemije se najčešće postavlja laboratorijski. U našoj laboratoriji radimo sve ključne analize koje omogućavaju brzo i precizno otkrivanje uzroka.
Osnovne analize krvi:
- KKS – kompletna krvna slika: hemoglobin (Hgb), hematokrit (Hct), eritrociti (RBC), MCV, MCH, MCHC, testa je 400 rsd
- Feritin – pokazatelj rezervi gvožđa, cena testa je 1.100 rsd,
- Serumsko gvožđe (Fe) – cena testa je 180 rsd,
- TIBC/UIBC – ukupni kapacitet vezivanja gvožđa, cena po testu je 180 rsd,
- Transferrin saturacija – cena testa je 800 rsd,
- Vitamin B12 – cena testa je 1.100 rsd,
- Folati – cena testa je 1.100 rsd
- Retikulociti – procena stvaranja eritrocita, cena testa je 400 rsd
- CRP + sedimentacija – procena postojanja upale, cena testa 700 + 170 rsd
- Bilirubin + LDH – kod sumnje na hemolizu, cena teksta je 170 + 200 rsd
Ove analize daju jasan uvid u uzrok, težinu i tip anemije, što je ključno za pravilno lečenje.
U našoj laboratoriji rezultati svih osnovnih analiza koje se rade zbog sumnje na anemiju stižu veoma brzo – najčešće u roku od nekoliko sati.
Šta je anemija i kako nastaje?
U normalnim uslovima, koštana srž stvara dovoljan broj eritrocita koji sadrže hemoglobin – protein bogat gvožđem zadužen za prenos kiseonika. Kada nastane poremećaj u stvaranju, gubitku ili raspadu eritrocita, razvija se anemija. Najčešći mehanizmi nastanka su:
- Smanjena proizvodnja eritrocita (nedostatak gvožđa, vitamina B12, folne kiseline, hronične bolesti).
- Pojačano razaranje eritrocita (hemolitička anemija).
- Gubitak krvi (akutno ili hronično krvarenje).
Genetski poremećaji (talasemija, srpasta anemija).
Ko je u povećanom riziku od anemije?
- Žene sa obilnim menstrualnim ciklusima
Zbog većih mesečnih gubitaka krvi, žene sa obilnim ciklusima često troše zalihe gvožđa brže nego što ih nadoknađuju, što povećava rizik od sideropenične anemije. - Trudnice i dojilje
Telo u trudnoći i tokom dojenja troši više gvožđa kako bi podržalo razvoj bebe i stvaranje dodatne krvi, pa su ove žene prirodno sklonije anemiji. - Deca u fazi intenzivnog rasta
U periodima brzog rasta potrebe za gvožđem su povećane, a ako ishrana nije bogata nutrijentima, može doći do pada nivoa hemoglobina. - Starije osobe
Kod starijih ljudi često postoji slabija apsorpcija nutrijenata, manji unos hrane i češće hronične bolesti, što sve zajedno povećava rizik od anemije. - Vegetarijanci i vegani
Biljno gvožđe se slabije apsorbuje od životinjskog, pa osobe na ovim režimima ishrane moraju posebno da vode računa o unosu gvožđa i vitamina B12. - Osobe sa hroničnim bolestima
Upalne i hronične bolesti menjaju metabolizam gvožđa i smanjuju sposobnost tela da proizvodi dovoljno eritrocita, što može dovesti do anemije hronične bolesti. - Osobe koje imaju probleme sa varenjem i apsorpcijom hrane
Stanja poput celijakije, gastritisa ili operacija na digestivnom traktu otežavaju apsorpciju gvožđa, folata i vitamina B12, pa samim tim povećavaju rizik od anemije. - Pacijenti nakon operacija ili velikih gubitaka krvi
Nagli gubitak krvi iscrpljuje zalihe eritrocita, pa se anemija često javlja dok se organizam oporavlja i pokušava da nadoknadi izgubljeni hemoglobin.
Simptomi koji ukazuju na anemiju
Anemija se često razvija neprimetno, pa mnogi ljudi mesecima ne povezuju svoje tegobe sa nedostatkom crvenih krvnih zrnaca. Kako nivo hemoglobina postepeno opada, telo pokušava da se prilagodi, zbog čega su prvi simptomi blagi i lako se pripisuju umoru, stresu ili nedostatku sna. Međutim, kako anemija napreduje, znaci postaju sve izraženiji i počinju jasno da utiču na svakodnevno funkcionisanje.
Najčešći simptomi anemije uključuju:
- Hroničan umor i malaksalost – osećaj iscrpljenosti čak i posle odmora.
- Bledilo kože i sluzokoža – posebno na licu, usnama i unutrašnjosti donjih kapaka.
- Lupanje srca (palpitacije) – srce radi brže kako bi nadoknadilo manjak kiseonika.
- Osećaj nedostatka vazduha – gušenje pri naporu, ali nekad i u mirovanju.
- Vrtoglavica i glavobolje – zbog smanjene ishranjenosti mozga kiseonikom.
- Hladne šake i stopala – slabija cirkulacija zbog manjka eritrocita.
- Slabija koncentracija i pospanost – otežano pamćenje, smanjen fokus.
- Lomljivi nokti i opadanje kose – posledica nedostatka nutrijenata koji hrane tkiva.
- Pika simptom – specifičan poriv da se jede led, kreda ili zemlja, tipičan za anemiju uzrokovanu nedostatkom gvožđa.
Ako se anemija duže vreme ne prepozna i ne leči, može doći do preopterećenja srca, slabljenja mišića, opšte iscrpljenosti organizma i ozbiljnijih zdravstvenih komplikacija. Redovna laboratorijska kontrola krvi zato je ključna za pravovremeno otkrivanje problema.
Laboratorijske analize u dijagnostici anemije
Da bi se postavila tačna dijagnoza anemije i otkrio njen uzrok, simptomi koje pacijent oseća često nisu dovoljni. Ključnu ulogu ima laboratorijska dijagnostika, koja omogućava da se jasno razlikuju različiti tipovi anemije i da se utvrdi pravi razlog nedostatka crvenih krvnih zrnaca.
Među najvažnijim analizama za procenu stanja spadaju: kompletna krvna slika, serumsko gvožđe, UIBC, TIBC, feritin, transferin, vitamin B12 i folna kiselina. Samo uz kombinaciju ovih testova lekar može da sagleda celokupnu sliku i precizno odredi vrstu anemije.
Na primer, nizak nivo gvožđa u krvi često ukazuje na sideropenijsku anemiju, ali može biti prisutan i kod različitih hroničnih bolesti. S druge strane, povišen nivo gvožđa može se javiti kod hemolitičkih stanja, kada dolazi do ubrzanog razaranja crvenih krvnih zrnaca.
Važno je napomenuti da se serumsko gvožđe menja tokom dana i može zavisiti od uzimanja hrane ili trenutnog stanja organizma. Osobe koje koriste suplemente gvožđa oralno ponekad mogu imati normalne vrednosti u laboratoriji, iako stvarno imaju manjak gvožđa u tkivima. Zbog toga samo određivanje gvožđa nije dovoljno, već je neophodno analizirati kompletan panel testova.
Da bi rezultati bili pouzdani i tačni, pravilna priprema pacijenta pre uzorkovanja krvi je ključna.
Kada se javiti lekaru?
Ako primetite dugotrajan umor, bledilo, vrtoglavice, lupanje srca ili imate faktore rizika – preporučujemo da uradite kompletan laboratorijski pregled. Pravovremeno otkrivanje anemije sprečava brojne komplikacije i omogućava potpuno izlečenje.
U zavisnosti od uzroka, najčešće vrste anemije:
Sideropenična anemija
Sideropenična anemija je najčešća vrsta anemije i javlja se onda kada u organizmu nema dovoljno gvožđa, iako je upravo ono osnovna ,,sirovina” za stvaranje hemoglobina. Hemoglobin prenosi kiseonik do svakog dela tela, pa kada je gvožđa premalo, eritrociti postaju mali, bledi i jednostavno ne mogu da obavljaju svoj posao kako treba. Zbog toga se javlja karakterističan osećaj iscrpljenosti, vrtoglavice i slabosti, a kod mnogih ljudi i potpuno neobične želje — poput jedenja leda. To je zapravo znak da organizam ,,traži” gvožđe, samo što mi taj impuls pogrešno tumačimo.
Najčešći razlog nedostatka gvožđa je dugotrajno, često neprimetno krvarenje. Kod žena su to obilne menstruacije, dok kod muškaraca i starijih osoba problem najčešće leži u digestivnom traktu — od gastritisa do polipa i čira. Ponekad je krivac loša apsorpcija, naročito kod ljudi koji imaju celijakiju ili su imali hiruršku intervenciju na želucu i crevima. Kada telo mesecima ili godinama troši više gvožđa nego što prima, razvija se sideropenična anemija.
Simptomi se ne pojavljuju naglo, već postepeno. Osoba primeti da se lako zamara, da teško podnosi napor, da ima ubrzano lupanje srca ili da je stalno bleda. Nokti postaju lomljivi, kosa opada, a koža gubi sjaj. U laboratoriji je situacija jasna — feritin je nizak, gvožđe u krvi je sniženo, a eritrociti su mali i bledi.
Lečenje je jednostavno, ali zahteva upornost. Gvožđe se nadoknađuje oralno ili intravenski, a istovremeno je važno otkriti zašto ga uopšte nedostaje. Nekada se problem reši ishranom bogatom mesom i zelenim povrćem, ali ako postoji skriveno krvarenje, ono mora da se otkrije i zaustavi. Tek tada se anemija trajno povlači.
– Anemija hronične bolesti
Za razliku od sideropenične, anemija hronične bolesti ne nastaje zbog nedostatka gvožđa, već zbog načina na koji telo raspolaže gvožđem tokom dugotrajnih upalnih i hroničnih stanja. To je vid ,,zaštitne reakcije”. Kada postoji infekcija, autoimuna bolest ili neka druga upala, organizam gvožđe ,,skriva” u skladištima kako ga bakterije i patogeni ne bi koristili za sopstveni rast. Taj mehanizam, iako prirodan i pametan, ima jednu lošu stranu — sprečava normalno stvaranje eritrocita.
Jedna od najvećih zabluda je da anemija hronične bolesti znači da pacijentu treba gvožđe. Vrlo često gvožđa ima dovoljno u rezervi, ali organizam ne dozvoljava da se ono oslobodi i iskoristi. Zbog toga su ljudi sa ovim tipom anemije umorni, bledi i usporeni, ali simptomi nisu tako naglašeni kao kod sideropenične anemije. Mnogi ih pripisuju osnovnoj bolesti, pa anemiju otkrivaju tek kada urade laboratorijski pregled.
U laboratoriji su nalazi specifični — feritin je normalan ili čak povišen, gvožđe u cirkulaciji je nisko, ali, za razliku od sideropenične, ukupan kapacitet vezivanja gvožđa (TIBC) je takođe snižen. Eritrociti su obično normalne veličine.
Lečenje ne podrazumeva davanje gvožđa, već prvenstveno kontrolu osnovne bolesti. Kod osoba sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom, ponekad se uvodi terapija eritropoetinom da bi se stimulisala koštana srž. Kada se upala smiri, laboratorijski nalazi se postepeno popravljaju i anemija se povlači.
– Megaloblastna anemija
Megaloblastna anemija je potpuno drugačija od prethodne dve jer u njenoj osnovi nije problem sa gvožđem, već sa vitaminima koji omogućavaju ćelijama da se pravilno dele i sazrevaju — prvenstveno vitamina B12 i folne kiseline. Kada organizmu nedostaju ovi vitamini, koštana srž stvara velike, nezrele eritrocite koji ne mogu normalno da funkcionišu. Ovakve ćelije nazivaju se megaloblasti.
Ovaj tip anemije je zanimljiv jer osim klasičnih simptoma (umora, bledila, vrtoglavice) može da izazove i simptome koji na prvi pogled nemaju veze sa krvlju. Ljudi često osećaju peckanje u rukama i nogama, utrnulost, nesigurnost pri hodu ili probleme sa pamćenjem. To se dešava zato što nedostatak vitamina B12 utiče i na nervni sistem, ne samo na krv.
Uzrok nedostatka B12 može biti ishrana siromašna životinjskim proizvodima, što je česta pojava kod osoba koje su dugo na veganskom režimu, ali mnogo češće je problem u apsorpciji. Autoimuni gastritis, celijakija, Crohnova bolest, kao i dugotrajna upotreba određenih lekova, mogu dovesti do toga da se vitamin B12 jednostavno ne ,,upija”, čak i ako ga ima dovoljno u ishrani. Folna kiselina se često troši brže u trudnoći i kod alkoholizma.
U laboratoriji je najupadljiviji podatak povećana veličina eritrocita — MCV je visok. Nivoi B12 i folne kiseline su sniženi, a ponekad su sniženi i leukociti i trombociti.
Lečenje se zasniva na nadoknadi vitamina, i to često u vidu injekcija, naročito kod nedostatka B12. Folna kiselina se nadoknađuje tabletama. Važno je i da se otkrije uzrok kako bi se sprečilo da se anemija ponovo javi.
– Perniciozna anemija
Perniciozna anemija je poseban oblik megaloblastne anemije, ali zbog svoje specifičnosti zaslužuje posebno objašnjenje. Radi se o autoimunoj bolesti kod koje organizam prestaje da stvara unutrašnji faktor – protein u želucu koji je neophodan za apsorpciju vitamina B12. Bez unutrašnjeg faktora, vitamin B12 iz hrane jednostavno prođe kroz sistem i ne ulazi u krv. Tako nastaje ozbiljan i dugotrajan nedostatak B12, čak i ako ga osoba unosi dovoljno.
Ovaj poremećaj se razvija polako, često tokom godina. Osoba počinje da oseća hroničan umor, peckanje u nogama, nesigurnost pri hodu, problem sa koncentracijom, pa čak i promene raspoloženja. Pojavi se i karakterističan glositis — jezik postane gladak, crven i bolan. Kod nekih pacijenata se javlja i blago žutilo kože zbog povišenog bilirubina.
Specifičnost perniciozne anemije je u tome što se ne može rešiti samo tabletama B12, jer apsorpcija u crevima ne funkcioniše. Zato se leči isključivo injekcijama vitamina B12. Terapija je najčešće doživotna, ali uz ispravno lečenje simptomi veoma brzo nestaju i kvalitet života se u potpunosti vraća.
– Sideroblastna anemija
Sideroblastna anemija je kompleksna i ređa vrsta anemije, a ono što je čini jedinstvenom jeste to što u organizmu ima dovoljno gvožđa, ponekad čak i previše, ali telo ne može da ga iskoristi. Gvožđe se ,,zarobi” u nezrelim ćelijama koštane srži i formira karakteristične prstenaste sideroblaste, vidljive samo pregledom koštane srži.
Uzroci mogu biti genetski, ali mnogo češće je ova anemija stečena. Alkoholizam, trovanje olovom, uzimanje određenih lekova, kao i manjak vitamina B6, mogu dovesti do toga da organizam ne ume da ugradi gvožđe u hemoglobin. Kod mijelodisplastičnih sindroma, koji se javljaju uglavnom kod starijih osoba, sideroblastna anemija je čest nalaz.
Pacijent često oseća slabost, zamaranje i bledilo, ali mogu se javiti i znaci preopterećenja gvožđem – tamnija koža, bolovi u zglobovima ili problemi sa srcem. U laboratoriji se vidi paradoksalna slika: gvožđe i feritin su povišeni, a hemoglobin nizak.
Lečenje zavisi od uzroka. Ako je anemija posledica alkohola ili lekova, prestanak upotrebe obično donosi poboljšanje. Kod nedostatka vitamina B6, on se nadoknađuje, a kod težih oblika ponekad su potrebne transfuzije i terapija za uklanjanje viška gvožđa iz organizma. Kada je u pitanju mijelodisplazija, lečenje vodi hematolog.