Šta je anemija?
Anemija je stanje u kojem telu nedostaje dovoljno zdravih crvenih krvnih zrnaca koje imaju funkciju da obezbede optimalan nivo kiseonika tkivima u telu. Anemija dovodi do stanja da se osoba oseća umorno, malaksalo i slabo.
Postoji mnogo oblika anemije, od kojih svaki ima svoj uzrok. U većini slučajeva, anemija ima više od jednog uzroka. Može biti privremena ili dugotrajna i kretati se od blage do teške.
Anemija takođe može biti znak upozorenja neke ozbiljne bolesti, zbog čega je od velike važnosti aktivno i preventivno posećivati lekara kako bi svi eventualni zdravstveni problemi bili blagovremeno medicinski tretirani.
Tretmani za anemiju, koji zavise od uzroka, kreću se od uzimanja suplemenata do medicinskih procedura. Kako je zdrava ishrana jedan od najboljih načina preventivne brige o zdravlju, neke vrste anemije mogu se čak i sprečiti konzumiranjem zdravei raznovrsne ishrane.
Vrste anemije
Postoji više vrsta anemije. Te različite vrste anemije uključuju:
- Anemiju zbog nedostatka vitamina B12 (perniciozna anemija) – Ovu vrstu anemije uzrokuje je nedovoljna apsorpcija vitamina B12. Obično se dijagnostikuje prilikom rutinskih kontrola krvi na anemiju.
- Anemiju zbog nedostatka folata (folne kiseline) – Ozbiljan deficit folne kiseline u organizmu može dovesti do anemije. Testom folne kiseline može se ustanoviti njen nivo i dijagnostikovati ukoliko je prisutan deficit u organizmu.
- Anemiju zbog nedostatka gvožđa – Anemija zbog nedostatka gvožđa je najčešći tip anemije. Kako je gvožđe (Feritin) jedan od najbitnijih minerala potrebnih organizmu za pravilno funkcionisanje, njegov nedostatak može dovesti do brojnih zdravstvenih problema, među kojima je i anemija.
- Anemiju hronične bolesti – Ova vrsta anemije spada u drugi najčešći tip anemije. Smatra se da je njen nastanak povezan sa hroničnim bolestima, večinom infekcijama, upalama i malignim bolestima.
- Hemolitičku anemiju – Odnosi se na anemiju sa povećanom razgradnjom eritrocita (crvenih krvnih zrnaca). U situaciji kada se više razgradi nego što organizam može da generiše, nastaju simptomi anemije.
- Idiopatsku aplastičnu anemiju – Idiopatska aplastična anemija se odnosi na vrstu anemije u kojoj koštana srž prestaje da proizvodi nove krvne ćelije. Ovo može izazvati ozbiljne zdravstvene komplikacije.
- Megaloblastnu anemiju – U najvećem broju slučajeva, ova vrsta anemija nastaje kao posledica nedostatka vitamina B12 ili folne kiseline, a u manjem broju slučajeva kao posledica naslednog poremećaja u sintezi DNK.
- Pernicioznu anemiju – Ova vrsta anemije je najčešća megaloblastna anemija i nastaje kao posledica deficita vitamina B12, tj. nepravilne apsorpcije vitamina B12.
- Anemiju srpastih ćelija – Ova rvrsta anemije predstavlja teško hronično oboljenje, u najvećem broju slučajeva nasledno. Nastaje kao posledica nepravilnog razvijanja crvenih krvnih zrnaca, koja poprimaju srpasti oblik zbog čega je onemogućen pravilan protok kiseonika putem krvi kroz telo.
- Talasemiju – Ova vrsta anemija predstavlja nasledni poremećaj koji nastaje kao posledica neadekvatne sinteze jednog od četiri lanaca aminokiselina koje čine hemoglobin.
Manjak gvožđa kao najčešći tip anemije
Pomenuto je da je gvožđe jedan od najznačajnijih minerala za organizam i kao takvo neophodno je u brojnim biološkim procesima. Ima veoma važnu ulogu prilikom proizvodnje hemoglobina, supstance koja je zadužena za transport kiseonika putem krvi do svake ćelije u telu, a naročito do organa sa vitalnim funkcijama. Gvožđe je važno i pri fizičkoj aktivnosti, budući da učestvuje u stvaranju mioglobina, pigmenta koji prenosi kiseonik do mišića i na taj način obezbeđuje energiju mišićima.
Kada je prisutan deficit gvožđa u organizmu, to se odražava na brojne funkcije, a najviše na stvaranje hemoglobina i crvenih krvnih ćelija (eritrocita). Usled nedovoljne količine hemoglobina dolazi do nedovoljnog snabdevanja ćelija i tkiva i kiseonikom, što vodi u stanje anemije.
Teška anemija
Stanjem teške anemije se smatra kada su simptomi u potpunosti ometaju normalno funkcionisanje. Kada postoji teška anemija, neophodna je primena odgovarajuće terapije, odnosno, da osoba prima transfuziju eritrocita. Ako je anemija teža nego što se to očekuje u hroničnim zapaljenjima, potrebno je ispitati još neke od mogućih uzroka, kao što su krvarenje, hemoliza ili mijelosupresija izazvana lekovima.
Simptomi anemije
Ukoliko je anemija blaga ili ako se sporo razvija, postoji mogućnost da simptomi izostanu ili budu nedovoljno specifični. Ipak, u slučaju javljanja simptoma, oni se mogu manifestovati na sledeći način:
- Osećaj slabosti ili umora češće nego obično
- Glavobolje
- Problemi sa koncentracijom, otežano razmišljanje, generalno smanjene kognitivne funkcije
- Razdražljivost
- Gubitak apetita
- Utrnulost i peckanje ruku i stopala
Ako se anemija pogorša, simptomi mogu uključivati:
- Žućkasta boja beonjača (usled nedostatka gvožđa)
- Krhki nokti
- Vrtglavica prilikom ustajanja
- Bleda boja kože
- Kratki dah čak i u stanju mirovanja
- Abnormalno ili pojačano menstrualno krvarenje kod žena
- Gubitak seksualne želje kod muškaraca
Da li je anemija opasna?
U mnogim slučajevima, anemija je blaga i kao takva ne predstavlja pretnju po život, naročito ako se na vreme otkrije i tretira, ali u suprotnom i u slučajevima težih oblika, anemija takođe može biti ozbiljna i opasna po život. Ovo oboljenje ponekad može biti upozorenje da postoje ozbiljni zdravstveni problemi kod pacijenta. Ljudi koji imaju nedijagnostikovanu ili nelečenu anemiju su u povećanom riziku od otkazivanja pojedinih organa. Deca koja imaju tešku anemiju mogu imati zastoje u razvoju. Ljudi u 80-im godinama mogu razviti srčana oboljenja, uključujući anginu, aritmije i infarkt miokarda.
Anemija u trudnoći
Anemija u trudnoći može predstavljati ozbiljan problem zbog nedostatka gvožđa, što može povećati šanse za komplikacije kao što su prevremeni porođaj ili rađanje beba sa malom porođajnom težinom. Trudnicama je gvožđe neophodno kako bi proizvele dovoljno krvi za snabdevanje bebe kiseonikom. Ipak, anemija u trudnoći nije retka pojava, i obično se javlja u drugoj polovini trudnoće, kada se bebine potrebe za gvožđem povećavaju. Navedene komplikacije važe za teže oblike anemije, dok se kod blagih oblika anemije i anemije blagovremeno tretirane odgovarajućom terapijom znatno smanjuju šanse za pomenute komplikacije.
Veoma je važno da žena pre planiranja trudnoće obavi sve neophodne analize kojima će se utvrditi njeno opšte zdravstveno stanje. U slučaju anemije, doktor prepisuje trudnicama i ženama koje planiraju začeće terapiju gvožđem, i to najčešće u kombinaciji sa folnom kiselinom, kako bi se nadomestio njihov deficit.
Anemija kod dece / beba
Anemija kod dece i beba nije redak slučaj. Deca intenzivno rastu od rođenja do druge godine. Budući da u tom periodu prolaze kroz nagli rast, potrebno im je više gvožđa. Deca sa anemijom mogu razviti povezane probleme kao što su odloženi razvoj motoričkih veština i problemi sa učenjem.
Bebe mogu dobijati manje gvožđa nego što im je potrebno kada počnu da jedu čvrstu hranu. To je zato što se gvožđe u čvrstoj hrani ne apsorbuje tako lako kao gvožđe iz majčinog mleka. Ipak, najčešći uzročnik anemije kod dece je ishrana koja je nepravilna i koja obiluje nezdravim ugljenim hidratima i mastima, poput slatkiša i grickalica. Dobra vest je da se anemija kod dece lako leči preparatima gvožđa, kao i uvođenjem pravilne, nutritivno bogate i izbalansirane ishrane detetu.