Eritrociti – Crvena krvna zrnca

Kako nastaju eritrociti u krvi?

Nastanak crvenih krvnih zrnaca počinje još u prvim nedeljama života embriona, u žumančanoj kesi. Kasnije, ulogu proizvodnje eritrocita preuzimaju jetra, slezina i limfni čvorovi, a pri kraju fetalnog perioda i nakon rođenja novorođenčeta, eritrociti se stvaraju u crvenoj koštanoj srži dugih cevastih kostiju. Koštana srž predstavlja meko sunđerasto tkivo unutar kostiju, koja je „zaslužna“ za svakodnevnu proizvodnju oko 95 % svih ljudskih krvnih ćelija (eritrocita, leukocita, trombocita). U početku sva koštana srž je crvena, a kako osoba odrasta, ona se transformiše u žutu koštanu srž, što potiče od većeg broja masnih ćelija. Kod odraslog čoveka, crvena koštana srž sadržana je samo u pljosnatim kostima (grudna kost, kosti kukova, kičme, rebra, ključna kost, kosti ramena i svoda lobanje), dok se žuta koštana srž nalazi u dugim cevastim kostima. Obe vrste koštane srži sadrže dosta krvnih sudova. 

Postoje određena jedinjenja bez kojih neometana proizvodnja eritrocita u krvi nije moguća.  To su vitamin B12, folati (folna kiselina), proteini ili belančevine, gvožđe, koštana srž itd. 

Eritrociti se sastoje od oko 70 % vode, dok ostatak od 30 % čini hemoglobin – respiratorni pigment koji krvi daje crvenu boju, a ima važnu ulogu u vezivanju kiseonika i dopremanja do ćelija. 

Eritrociti mogu biti prisutni i u urinu, a pomenuta pojava naziva se hematurija. Postoje više razloga ove pojave (različite bolesti, infekcije, preterano vežbanje, konzumiranje velike količine aspirina itd.).

Broj eritrocita određuje se preko krvne slike

Broj crvenih krvnih zrnaca kod zdravih osoba takođe varira i može zavisiti od razlilčitih faktora, od kojih su najčešći pol, starost, trudnoća, nadmorska visina lokacije gde osoba živi (utiče na razređivanje krvi) itd., a određuje se pomoću analize krvi. 

Kompletna analiza krvi podrazumeva uzimanje uzorka krvi u cilju provere opšteg stanja organizma, ali i dijagnostifikovanja različitih zdravstvenih problema, infekcija i oboljenja. Deo je rutinskog pregleda, a obuhvata sledeće parametre: 

• RBC krvna slika – eritrociti ili crvena krvna zrnca 
• WBC – leukociti ili bela krvna zrnca (važni u borbi protiv infekcija i drugih bolesti)
• PLT – trombociti ili krvne pločice (utiču na zgrušavanje krvi)
• Hb, Hgb – hemoglobin (crveni protein u eritrocitima)
• Htc – hematokrit (pokazuje volumen eritrocita u jedinici pune krvi)
• MCV – srednja korpuskularna zapremina (pokazuje prosečnu veličinu eritrocita) itd.

Millenium Medic poliklinika i laboratorija nudi usluge kompletne krvne slike, kao i ultrazvučne dijagnostičke preglede i analize urina, biohemije i različitih briseva sa gotovim rezultatima tokom jednog dana (rezultate kompletne krvne slike i leukocitne formule  možete dobiti u roku od samo 5 minuta) i u terminu koji vama odgovara.

Koje su normalne vrednosti eritrocita?

Normalne vrednosti eritrocita kod odraslih zdravih osoba kreću se u opsegu:

• Kod muškaraca – 4,2 – 5,8 x 1012/L
• Kod žena – 3,7 – 5,2 x 1012/L.

Eritrociti kod dece 

Referentne vrednosti eritrocita kod dece, kao i celokupne krvne slike, razlikuju se od laboratorijskih analiza kod odraslih i obuhvataju sledeće vrednosti:

• Kod novorođenčadi – 3,2 – 4,8 x 1012/L
• Kod dece do 1. godine – 3,6 – 5,2 x 1012/L

• Kod dece između 1. i 3. godine – 3,8 – 5,4 x 1012/L

• Kod dece između 3. i 7. godine – 4,1 – 5,5 x 1012/L

• Kod dece između 8. i 12. godine – 4,0 – 5,4 x 1012/L.

Snižen broj eritrocita jedan je od pokazatelja anemije, dok povišeni eritrociti kod dece mogu ukazivati na trenutnu dehidrataciju organizma, ali i na neka ozbiljnija oboljenja, kao što je policitemija. 

Crvena krvna zrnca kod dece, uz leukocite, trombocite i druge parametre krvi daju osnovne podatke o trenutnom zdravstvenom stanju deteta (da li postoji određena infekcija, kakvo je opšte stanje deteta, da li je anemično, da li bi trebalo nešto korigovati u detotovoj ishrani itd.). 

Povezanost eritrocita sa hemoglobinom i hematokritom

Već je pomenuta važna uloga crvenih krvnih zrnaca, koja se ogleda u transportu kiseonika i ugljen-dioksida u organizmu. Kada dođe do promena u nivou eritrocita, to povlači i izvesne promene u nivou hemaglobina i hematokrita u krvi. Ukoliko se vrednost eritrocita, hemoglobina i hematokrita smanji ispod normalnih vrednosti, doći će do razvoja anemije, dok povećani eritrociti u krvi sa ostalim parametrima mogu ukazivati na policitemiju i različita oboljenja. 

Veza eritrocita i hemoglobina

Hemoglobin predstavlja sastavni deo eritrocita, koji vezuje kiseonik i omogućuje njegov transport od pluća do svih ćelija u organizmu, kao i transport ugljen-dioksida iz ćelija do pluća, odakle se izdisajem izbacuje u spoljašnju sredinu. Hemoglobin se prolaskom kroz pluća zasiti kiseonikom, a većim delom ga oslobodi prolaženjem kroz tkivne kapilare. 

Hemoglobin se sastoji od molekula gvožđa, koje predstavlja mesto za koje se vezuju molekuli kiseonika i na taj način transportuju. Takođe, gvožđe iz hemoglobina je zaslužno za crveni pigmet naše krvi. Sa druge strane, ugljen-dioksid se vezuje za proteinski deo hemoglobina, tako da ne remeti transport kiseonika. 

Hemoglobin se rutinski određuje u okviru kompletne krvne slike, a referentne vrednosti se kreću između 110 i 180 g/l. Za preciznije tumačenje vrednosti hemoglobina, uzima se u obzir i broj eritrocita, kao i količina gvožđa u krvi. Ukoliko se pojave povišeni eritrociti i hemoglobin u krvi ili njihove snižene vrednosti, lekar će vas uputiti na dodatne analize, kako bi se utvrdili pravi uzroci problema. 

Veza između eritrocita i hematokrita

Hematokrit nam pokazuje koliki procenat krvi čine eritrociti ili crvena krvna zrnca. Referentne vrednosti hematokrita u krvi kreću se između 40 i 45 %. Ukoliko osoba pati od anemije uzrokovane nedostatkom gvožđa, vrednosti hematokrita mogu biti snižene zbog manje zapremine eritrocita, iako broj crvenih krvnih zrnaca ne mora da bude smanjen. Vrednosti hematokrita smanjuju se kako organizam stari, a pokazuju niže vrednosti i u trudnoći, kod anemija, leukemija, hipertireoze, ciroze jetre, opekotina i različitih infekcija. Povećane vrednosti mogu uslediti usled stanja šoka i dehidratacije organizma. 

Da li su povišeni eritrociti opasni po naše zdravlje?

Svako odstupanje od normalnih vrednosti, ukazuje da se u našem organizmu trenutno ili dugoročno nešto događa i daje lekaru smernice za dodatne analize i preglede. Povećane vrednosti eritrocita mogu da naruše zdravlje i da izazovu komplikacije (teško zarastanje rana, smanjena otpornost organizma na viruse, bakterije i različite infekcije). Ipak, povišeni eritrociti se najpreciznije tumače sa ostalim komponentama krvne slike, pa iz tog razloga nemojte sami određivati dijagnozu, već to prepustite svom lekaru. 

Blago povišeni eritrociti

Ponekad se blago povišeni eritrociti mogu javiti i kod zdravih osoba, a uzroci mogu biti pušenje, stanje dehidratacije (kada količina tečnosti u krvi pada, broj eritrocita po volumenu tečnosti se veštački povećava) ili boravak na višim nadmorskim visinama (usled smanjene koncentracije kiseonika u vazduhu, broj eritrocita se može povećati na nekoliko nedelja). 

Osim navedenih, povišeni eritrociti u krvi uzroci mogu biti i daleko ozbiljniji:

• Genetska predispozicija
• Bolesti pluća (fibroza) – ako osobe koje imaju problema sa plućima nisu u stanju da udahnu i apsorbuju dovoljno kiseonika, organizam će pokušavati kiseonik da nadoknadi stvaranjem crvenih krvnih zrnaca
• Tumor bubrega – stvara višak eritropoetina 
• Kongenitalna bolest srca – stanje u kome srce ne može adekvatno da pumpa krv, što utiče na smanjenu količinu kiseonika koja dolazi do ćelija. Da bi to nadoknadio, organizam stvara više eritrocita
• Policitemija vera – retko oboljenje koštane srži u kojoj telo proizvodi previše crvenih krvnih zrnaca.

Na koja stanja ukazuju smanjeni eritrociti u krvi?

Smanjeni eritrociti u krvi, zajedno sa smanjenim hemoglobinom i hematokritom, mogu pokazati da imate anemiju. Anemija podrazumeva smanjenu sposobnost krvi da prenosi kiseonik usled sniženog broja eritrocita ili neke njihove abnormalnosti. 

Najčešći oblik anemije je anemija zbog smanjenog gvožđa – nastaje zbog neadekvatnog unosa gvožđa putem hrane, što onemogućava hemoglobinu da se formira. Anemija se može javiti i usled nemogućnosti organizma da apsorbuje vitamin B12 (neophodan za proizvodnju hemoglobina), kao i zbog nemogućnosti koštane srži da proizvodi eritrocite. Genetski uzrokovane anemije imaju za posledicu nepravilno oblikovane eritrocite, što može dovesti do bolova, oštećenja tkiva, blokade protoka krvi i šloga. 

Najčešći uzroci pojave niskih eritrocita u krvi i nastanka anemije su:

• Akutna ili hronična krvarenja (digestivnog sistema, obilna menstrualna krvarenja itd.)
• Trauma
• Destrukcija crvenih krvnih zrnaca (hemolitička anemija, talasemije, defekti enzima u eritrocitu itd.)
• Nedostatak folata ili vitamina B12 u organizmu
• Oštećenje koštane srži (hemioterapija, zračenje, infekcija, lekovi itd.)
• Oboljenje koštane srži (leukemija, plazmocitom, limfom itd.)
• Bubrežna insuficijencija (oboljenja bubrega) itd.

Zašto je važno da eritrociti u trudnoći budu u okviru referentnih vrednosti?

Tokom perioda trudnoće, veoma je važno konzumirati raznovrsne namirnice različitih nutritivnih vrednosti, kretati se i unositi dovoljno tečnosti. Kako se plod ubrzano razvija, kao i usled povećane proizvodnje krvi, čak kod 30 % trudnica može se javiti blaga anemija, a najčešći uzrok je nedostatak gvožđa. Ona može doprineti da, usled smanjenih eritrocita u trudnoći, osećate konstantni umor i iscrpljenost. 

Ipak, ukoliko su eritrociti u trudnoći izrazito sniženi, vaš lekar će vam prepisati terapiju kako ne bi došlo do ozbiljnijih komplikacija po vas i bebu (prevremeni porođaj, rađanje bebe male telesne težine, sporiji oporavak posle porođaja).

I povećani broj eritrocita za vreme trudnoće može biti naročito opasan, jer onemogućava zarastanje rana posle porođaja i osoba je podložna čestim virusnim i bakterijskim infekcijama. 

Na koji način podstaći proizvodnju crvenih krvih zrnaca u organizmu i poboljšati stanje krvne slike?

Najbolji način da podstaknete proizvodnju eritrocita i poboljšate kompletnu krvnu sliku jeste putem ishrane. Savetuje se da tokom dana imate minimum 3 obroka sa namirnicama koje su bogate gvožđem –crveno meso, piletina, riba, džigerica, tamno zeleno povrće (spanać, kelj, brokoli), pasulj, sočivo, orašasti plodovi, žitarice bogate gvožđem, jaja, suvo voće itd. Uz ove namirnice savetuje se i konzumiranje hrane koja omogućuje bolju apsorpciju gvožđa, a to su namirnice bogate vitaminom C (citrusi, jagode, kivi, paprika, paradajz itd.).